Veruje se da je ovaj dan veoma dobar da se održi venčanje!
Sutra slavimo Malu Gospojinu, rođenje Pesvete Bogorodice. Ovaj praznik spada u red najvećih crkvenih praznika, jer se proslavlja rođenje Bogomajke.
Joakim i Ana bili su roditelji Bogomajke. Dugo nisu mogli da imaju decu pa su molili Boga da im podari dete kao što je Avramu i Sari podario Isaka. Jednoga dana dok se Ana molila u voćnjaku pod drvetom lovora, javio joj se anđeo i saopštio joj da će ubrzo postati majka. Ubrzo je dobila ćerku kojoj je dala ime Marija što znači „visoka“ ili „gospodareća“.
Marija je već u trećoj godine odvedena u jerusalimski hram, a od sedme je živela uz bogosluženja, ručni rad, molitvu i čitanje Svetog pisma. Sa 15 godina dobila je vest da će roditi sina božijeg. Arhanđel Gavrilo javio joj se i doneo vest. Marija je Isusa odvela u crkvu po rođenju, trideset godina provela je u Nazaretu i pratila je Isusa na putu do raspeća.
Posle njegovog vaznesenja, živela je još 24 godine. Provela ih je lečeći bolesne. Živela je u Jerusalimu, a kao što je primila vest o rođenju sina, tako joj je anđeo doneo vest i kada će se upokojiti. Danom njenog upokojenja smatra se 15. avgust kada se slavi Velika Gospojina.
Narodni običaji za Malu Gospojinu
Na Malu Gospojinu, tradicionalno se priređuju i različite svečane manifestacije, uključujući kulturne događaje, koncerte, izložbe i proslave u crkvenim dvorištima. Vernici takođe donose darove i poklone crkvama, a posebno se posvećuje pažnja deci, kao što je običaj da se devojčicama daju posebni pokloni koji simbolizuju blagoslov i zaštitu Bogorodice.
Jesenje svadbe u Srbiji, od davnina, počinjale su od Male Gospojine. U poljoprivredi, ovaj dan je označavao vreme kada se počinjalo sa oranjem i setvom zimskih useva. U to vreme, priređivane su i razne stočarske svečanosti.
Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, a da jaja iz toga perioda mogu cele godine ostati sveža. Pilići izlegnuti u ove dane, prema predanju, biće dobre nosilje. Mnoge porodice slave Malu Gospojinu kao svoju Krsnu slavu.
U zapadnoj Srbiji i Šumadiji ovaj dan se smatra velikim praznikom i slavom. Domaćini koji ne slave slavu, odlaze sa porodicom na sabore i vašare, koji se održavaju oko crkava. Ovaj dan je, prema verovanjima, pogodan i za održavanje svadbi i veridbi.
Foto:SPC
