Monarhistički klub Valjevo , reagovao je saopštenjem za javnost na obeležavanje 15. septembra od strane SPS-a. Saopštenje prenosimo u celini:
„Ideološki potomci onih koji su 18.septembra 1944. zaposeli grad Valjevo, ove godine su pribegli posebnoj taktici „kukavičijih jaja“.
Naime šef lokalnih socijalista Đorđe Milanović koji je i Zamenik gradonačelnika Valjeva drznuo se da one koji su ušli u Valjevo 1944.kako bi poništili njegovu slavnu istoriju i da mu promene karakter, da unište svaku uspomenu i sećanje na Srbiju naših dedova Solunaca, da ih izjednači sa divjunacima koji su 15.septembra 1918. Probili Solunski front.
Zna Milanović a znaju i oni koji ga usmeravaju i vode iz neke Titove senke da su njihove laži odavno odbačene i zato kao kukavice svoj datum oslobođenja 18.septembar povezuju sa 15.septembrom kako bi Valjevci u paketu sa Danom koji označava oslobođenje Srbije u Velikom i krvavom ratu prihvatili i njihove davno odbačene laži.
Ne čudi nas što SPS slavi dan navodnog oslobođenja Valjeva iz 1944. jer odavno su napustili kurs osnivača SPS profesora Mihajla Markovića i Slobodana Miloševića o povratku na ideje srpske levice,
Oni su napravili „skok u prošlost“ povratili petokraku u svoj logo, hvale Tita i istoriju KPJ a samim tim prihvatili su i Kominternin model rešavanja nacionalnog pitanja.
Milanović može to da radi u ime socijalista i kripto komunista ali to nije smeo da radi kao Zamenik gradonačelnika Valjeva.
To je toliko veliki prekršaj da je neophodan njegov opoziv sa te važne gradske funkcije.
Inače, kako to piše dr Vladimir Krivošejev u svojoj knjizi „SVETLA SLOBODE OSLOBOĐENjA Valjeva od 1788. do 1944. godine“.
Nemci su toga 18 septembra 1944.napustili Valjevo bez borbe.
To je bio deo šireg plana jer su se sa svih frontova i iz svih okupiranih država tada povlačili ka Berlinu radi poslednje odbrane Hitlerove prestonice.
Nećemo dozvoliti da se ovakva podvala nastavi u budućnosti.
Valjevo ima sve razloge da 15.septembar slavi svečanije nego bilo koji grad u Srbiji.
Sa velikim ponosom toga dana treba da se prisetimo Vojvode Živojina Mišića, Drinske divizije Srpske vojske čije sedište je bilo u Valjevu, Mihajla Madžarevića koji je zauzeo neosvojivu kotu što je ubrzalo Proboj Solunskog fronta.
Da se podsetimo naših dedova, da izvadimo njihove požutele slike, da posetimo njihove grobove i održimo parastose, da pevamo divne nacionalne pesme posvećene njima, da recitujemo Milana Rakića, da gledamo predstavu Solunci govore po tekstu Antonija Đurića.
Da gledamo monodramu “ O Milutinu“ našeg Valjevca Jezdića po tekstu Danka Popovića…
Ako se bude obeležavao 15.septembar kako treba i do kraja moraćemo da otkrijemo mladim generacijama da su u proboju Solunskog fronta posle šest godina ratovanja učestvovali i đeneral Milan Nedić i kasniji đeneral Dragoljub Draža Mihailović.
Da su za zasluge u tim krvavim oslobodilačkim borbama postali najodlikovaniji oficiri Srpske vojske u njenoj slavnoj istoriji.
Sa druge strane mnogi od „oslobodilaca iz 1944.“ su kao i njihov vođa Josip Broz zvani Tito bili sve vreme od 1914. pa i tog 15.septembra 1918. sa druge strane Solunskog fronta.
Kada su 1944. ponovo ušli u Srbiju i Valjevo prvo što su uradili obračunali su se sa Soluncima kako bi se osvetili za poraze u Velikom ratu.
Da je Vojvoda Mišić bio živ 1944. „Oslobodioci“ bi ga sigurno ubili kao što su ubili Vojvodu Bojovića kada su ušli u Beograd.
Drugovi socijalisti i paraziti iz takozvanog SUBNORA koji decenijama žive od lažne borbe moraju znati da Valjevci nikada neće slaviti u isto vreme junake i oslobodioce iz Velikog rata sa njihovim dželatima i ubicama iz 1944.
Nismo ludi, nismo nepismeni a nismo ni mazohisti da dozvolimo takvu perverziju.
Jasno je da se najviše boje revizije njihovih istorijskih laži.
Samo istinom možemo doći do pomirenja.
Nove generacije Srba i Valjevaca neće prihvatiti ništa ispod toga.
Ne prihvatamo „gnjile odnosno trule kompromise“.
Info služba
Monarhističkog
pokreta Valjevo „
