Novembar je mesec borbe protiv raka pluća, a prema GOLDu ( Globalna inicijativa za hroničnu opstrukcijsku bolest pluća) svake treće srede u novembru obeležava se Dan borbe protiv HOBP. Za obe bolesti glavni faktor rizika je pušenje cigareta pa se ove dve bolesti neretko javljaju i udruženo uočeno je u kliničkom radu lekara pneumoftiziologa. Borba protiv pušenja je vodeća u prevenciji bolesti koje leče pneumoftiziolozi. U prvih 6 meseci ove godine u Valjevu je otkriveno oko 40 obolelih od karcinoma pluća. Tu ne spadaju pacijenti u odmaklom stadijumu bolesti i teškom opštem stanju kod kojih nije bilo moguće uraditi bronhoskopiju, tako da je ukupan broj obolelih veći.
– Od karcinoma pluća u Srbiji dnevno izgubi život oko 30 osoba. Srbija je na vrhu u Evropi po broju obolelih od karcinoma pluća, ali broj smrtnih ishoda iz godine u godinu se smanjuje zahvaljujući stalnoj edukaciji lekara i uvodjenju inovativnih lekova. Jedan od najvećih problema u lečenju karcinoma pluća je to što se pacijenti najčešće javljaju u odmaklom stadijumu bolesti. Bolest je podmukla i nekada se otkrije slučajno kada se rentgenski snimak pluća uradi iz drugih razloga, a da simptoma uopšte nema. Zato je veoma važno rano otkrivanje karcinoma pluća, dok je bolest još u operabilnom stadijumu. Skrining niskodoznim skenerom je najpre započet u Vojvodini i na skriningu 65% otkrivenih karcinoma bilo je u I i II stadijumu. 07.novembra je započet skrining i na teritoriji Beograda, a očekujemo da će uskoro biti dostupan i ostalim delovima Srbije – rekla je dr Dragica Mirković, načelnica Službe pneumoftiziologije ZC Valjevo.
Bronhoskopija je ključna dijagnostička metoda za postavljanje dijagnoze, kojom se utvrdjuje lokalizacija tumora i uzimaju uzorci za patohistološku analizu, na osnovu čega konzilijum donosi odluku o terapiji. U novije vreme na tim uzorcima se mogu utvrditi i genetske mutacije i ukoliko se one dokažu moguće je sprovoditi ciljanu imuno i molekularnu terapiju, tzv biološku terapiju.
- Bronhoskopija se u Pneumoftiziološkoj službi u Valjevu radi već 20 godina. Trenutno troje lekara specijalista radi ovu invazivnu dijagnostičku proceduru, a u planu je i obuka mlađih lekara. Naša služba je nedavno dobila savremeni videobronhoskop, što će značajno olakšati rad i omogućiti pacijentima da što pre dodju do dijagnoze i da se što ranije započne odgovarajuća terapija. Simptomi koji su alarm da se pacijent obrati pulmologu su: dugotrajan kašalj, iskašljavanje sukrvice, bol u grudima pri kašlju i dubokom udahu, otežano disanje, upale pluća koje se dugo ne povlače na antibiotsku terapiju ili upale koje se ponavljaju na istom mestu, gubitak telesne težine – navela je dr Mirković.
Druga bolest koja se tiče pneumoftize, a obeležava se u novembru, u Kalendaru zdravlja SZO, jeste Hronična opstrukcijska bolest pluća (HOBP), koju karakteriše ograničenje protoka vazduha u disajnim putevima koje je progresivno. Simptomi koji ukazuju na razvoj bolesti: kašalj, otežano disanje, zamaranje, sviranje u grudima su stalno prisutni (hronična bolest), sa povremenim pogoršanjima. Od HOBP najčešće obolevaju pušači, osobe koje žive ili rade na mestima sa mnogo štetnih gasova, prašine ili dima. Retko je uzrok HOBP urodjeni nedostatak Alfa-1- antitripsina.
Osnovna dijagnostička metoda za postavljanje dijagnoze HOBP je spirometrija. Ove godine tema Svetskiog dana HOBP je „Upoznaj svoju funkciju pluća“ i ima za cilj da istakne važnost spirometrije za ranu dijagnozu i blagovremeno započinjanje terapije.
- HOBP nije izlečiva bolest, ali se simptomi mogu poboljšati ako se izbegne pušenje, izlaganje zagadjenju vazduha, dobiju vakcine protiv gripa i pneumokoka. Osnovna terapija je inhalaciona. Ovi lekovi šire i otvaraju disajne puteve i ublažavaju simptome. Danas imamo na raspolaganju mnoštvo uređaja za inhalacionu terapiju, koji se mogu prilagoditi individualno svakom pacijentu. Medjutim, još uvek postoje pacijenti koji imaju strah od uzimanja tzv „pumpica“ iako je to najbolji vid lečenja. Pored ublažavanja simptoma cilj terapije je i odlaganje pogoršanja bolesti (egzacerbacija), jer ponavljane i učestale egzacerbacije zahtevaju dodatnu terapiju u Službi hitne medicinske pomoći, dnevnim bolnicama ili bolnici i loš su prognostički znak- rekla je dr Dragica Mirković i dala savet za sve hroničare sa HOBP:
“Živeti sa HOBP znači: prestati sa pušenjem, izbegavati pasivno pušenje ili dim iz vatre u zatvorenom prostoru, izbegavati izlazak iz kuće kada postoje javna upozorenja za loš kvalitet vazduha, biti fizički aktivan, zaštititi se od infekcija vakcinama protiv gripa i pneumokoka, redovno uzimati propisanu terapiju i odlaziti na lekarske kontrole”.
