Nedavno održana prva srpska „Nedelja minimalno invazivne hirurgije u Srbiji“, poslednje nedelje novembra u Zdravstvenom centru Valjevo, a u organizaciji Udruženja endoskopskih hirurga Srbije(UEHS) i Zdravstvenog centra Valjevo okupila je preko 300 stručnjaka iz celog regiona. Kruna ovog stručnog prikaza laparoskopije u zemlji, održana je na Divčibarama u okviru dvodnevnog Simpozijuma MIH „Ubrzanje“, gde su najeminentniji stručnjaci endoskopske hirurgije pratili stručna izlaganja, a sa njma smo imali priliku da porazgovaramo i jedinstvena ocena je odlična kao i osećaj sa ovog stručnog događaja koji značajan za valjevsku hirurgiju koja je i nadmašila sva očekivanja kolega.
Predsednik Udruženja endoskopskih hirurga Srbije (UEHS)
doc. dr Danijel Galun, istakao je da centar naše pažnje uvek treba da budu ljudi.
– Ono što jeste najvažniji zadatak našeg udruženja to je da obezbedimo kvalitetnu edukaciju naših kadrova, a polje našeg rada je razvoj minimalno invazivne hirurgije. Važno je napomenuti da smo u poslednjih par meseci obučili nešto više od sto mladih kolega u oblasti laparoskopske hirurgije, a ono što ohrabruje jeste da više od 120 novih mladih kolega čeka edukaciju. To je jedan izuzetan potencijal. Verujem da u vremenu koje je isped nas brojne hirurške kuće u Srbiji će uvesti nove tehnike, nove procedure minimalno invazivne hirurgije, što će naravno našim građanima obezbediti jednu kvalitetniju i bolju zdravstvenu zaštitu. Valjevo je svakako jedna perjanica, ali očekujemo i od ostalih koji su usvojili procedure minimalno invazivne hirurgije da ih standardizuju – rekao je doc. dr Galun.
Prof. dr Dejan Radenković jedan od rukovodećih stručnjaka za lečenje raka pankreasa u Srbiji, kaže da je uloga minimalno invazivne hirurgije u lečenju pankreasa realnost, jer je zaživela u Srbiji.
– Za sada se u dva centra rade najkompleksnije operacije što se tiče karcinoma glave pankreasa, a što se tiče karcinoma tela pankreasa radi se u nekoliko centara. Faktički laparoskopska hirurgija je danas realnost i očekujemo vrlo brzo kako je najavljeno da ćemo dobiti i prvog robota u Srbiji koji će tek mnogo olakšati rad na pankreasu. Pankreas je jedan od najkomplikovanijih organa za laparoskopsku odnosno minimalno invazivnu hirurgiju tako da će pomoć robota biti nemerljiva i svima nama koji se bavimo ovom patologijom značajno će olakšati rad – rekao je prof. dr Radenković, za valjevski ZC ima reči hvale jer su za par godina znatno napredovali do jednog od vodećih centara za laparoskopsku hirurgiju izvan velikih tercijarnih bolnica, a čak je pohvalio čuvenu operaciju laparoskopsku glave pankreasa kao drugi u Srbiji koji su tako uradili tu operaciju.
Prof. dr Aleksandar Simić, šef Katedre hirurgije Medicinskog fakulteta BU, naveo je da ima veliko poštovanje prema valjevskoj hirurgiji.
–Ono što je važno da se shvati jeste da sam Medicinski fakultet podržava sve centre koji su voljni da steknu nova znanja i da učestvuju u standardnim edukacijama koje postoje u okviru našeg fakulteta. Sa druge strane minimalno invazivna hirurgija u Valjevu je jedna od prvih hirurgija u ovoj zemlji, imaju zaista jednu enormnu tradiciju i to su i pokazali sa standardnim usavršavanjem, sa uvođenjem novih procedura i sa praktično praćenjem najnovijih saznanja kada je ova vrsta hirurgije u pitanju. Kao jedan od četvorice osnivača Udruženja endoskopskih hirurga Srbije ja sam uvek smatrao da valjevska hirurgija predstavlja okosnicu ovog udruženja – rekao je prof. dr Aleksandar Simić i dodao da je vrlo bitno da se shvati d aće u budućnosti robotika postati sastavni deo hirurgije, ali će indikacije biti striktne, tačno će se znati za koji vid procedura se ona koristi.
Prof. dr Dragan Radovanović koji je kako kaže svoj profesionalni život od 2011. godine bukvalno posvetio isključivo laparoskopskoj hirurgiji. On ističe da svi građani Srbije imaju podjednako pravo da budu operisani na najbolji način.
– Nas kao nastavnika medicinskog fakulteta i kao hirurga generalno, obaveza je, kao učitelja, jer hirurgija je učenje, obaveza je da modernizujemo hirurgiju. Sve laparoskopske procedure koje mi danas radimo prvi put su napravljene pre trideset godina. Preko 90% abdominalnih hirurških zahvata, zahvata u urologiji, zahvata u ginekologiji, može da se uradi minimalno invazivno, što je naravno korist za pacijenta. Zato jeste važan ovaj skup i nije Valjevo slučajno centar danas laparoskopske hirurgije u Srbiji, zato što je Valjevo oduvek u Srbiji prednjačilo u uvođenju i razvoju laparoskopske hirurgije – rekao je prof. dr Dragan Radovanović, predsednik Crvenog krsta Srbije, profesor koji je oformio i vodi nastavu laparoskopske hirurgije kao užu specijalizaciju na Medicinskom fakultetu, jer ističe da ne samo u Sali nego i obrazovno se trudi da modernizuje Srbiju. Prof. Radovanović podvlači da hirurgija nije šou jednog čoveka, već upravo okuplja veliki broj ljudi koji imaju jednu sinergiju, ali na kraju je još jednom zaključio da su „Valjevski hirurzi paradigma borbe za laparoskpsku hirurgiju u zemlji.“
Prof. dr Vladimir Đukić, direktor KBC „ Dr Dragiša Mišović“, vrstan hirurg, koji je ponosan edukator, podsetio je na početke uvođenja laparoskopije u Valjevu.
– Valjevo je kolevka ozbiljne laparoskopske hirurgije. Još od dr Jordana Lazarevića i početnih iskustava sa laparoskopijom malignoma debelog creva, Valjevo je više nego prepoznatljivo. Kasnije, generacija koja je došla ilija, Vlada i Neša, Žunja i Ćesko, sve moji dragi prijatelji, nastavlja taj pravac. Uvek sam se trdio da imam dobre saradnike, hirurge koji će biti bolji od mene. Sad kad sumiram rezultate moje četrdesetogodišnje hirurške karijere, vidim da nisam pogrešio, s ponosom, jer je prvi laparoskopski mipl urađen u Mišoviću kod mojih hirurga. Mislim da smo na dobrom putu da krenemo ne samo laparoskopiju već i robotsku hirurgiju koja definitivno predstvalja finalno rešenje u minimalno invazivnoj hirurgiji. Laparoskopija je suviše komplikovana u mnogi segmentima, abdominalne, pelvične, egzofarogastrične; torakalne, hirurgije. Robot je superioran, tako da, s maksimalnim poštovanjem i uvažavanjem, sve dosadašnje rezultate, a sa željom, ako što je i moto ove nedelje hirurgije u Valjevu „Ubrzanje“, da idemo dalje i nadam se da i ovaj znak koji simbolizuje Sunce predstavlja inaš sigurni put u budućnost – naveo je prof. dr Vladimir Đukić i dodao da je država napravila ozbiljnu infrastrukturu, ulaganjem u opremu, ali da smo nekako stali na cifri koja je nezadovoljavajuća kada je u pitanju razvoj laparoskopije po gradovima u Srbiji, a da je faktor čovek presudan.
Prof. dr Vladimir Dugalić koji je dugogodišnje vezan za kolege iz Valjeva, krajnje iskreno nadahnut održavanjem „Nedelje minimalno invazivne hirurgije“ i Simpozijuma „Ubrzanje“, rekao je da je ovo zaista fascinantno i po temamma koje su predstavljene stručnoj javnosti.
– Srpska hirurgija, koliko je to moguće, a ja mislim da u velikoj meri prati svetske trendove. Ponekad nam nedostaje poneki instrument, i to bi uvek moglo da se poboljša, ali generalno pratimo svetske trendove i ja mogu da pričam prevashodno za oblast kojom se ja bavim, a to je hirurgija jetre. Zaista ne postoji operacija koju mi ne radimo u Srbiji, a da se radi u svetu. Na žalost malo škripi taj program transplantacije iz objektivnih razloga, mislim da tu sistemska organizacija nekako treba da se poboljša jer zbog toga nekako taj program kaska u odnosu na svet – rekao je prof. dr Dugalić, ističući da se divi ljudima koji rade u unutrašnjosti, te da svakako moramo da uspostavimo sistem pravih vrednosti u društvu i čuvamo ljude koji su uspešni i ostvareni u svojim karijerama jer su oni blago svoje države, a ključni su za i razvoj dobre hirurgije.
Prog. dr Zoran Milošević iz KC Vojvodine, ocenio je Simpozijum kao odličan jer budi uspomene i na raniju saradnju sa valjevskim hirurzima, posebno što je odabir prikazanih stručnih tema i radova veoma interesantan i iskorak u Srbiji trenutno.
– Ovo je znak da u struci još uvek ima ljudi koji uče i rade i na nama svima je da to iskoristimo. Što se tiče teme transplantacija o kojoj sam pre šest godina na sličnom skupu govorio, na žalost smo sada korak unazad. Još od 2005. kada smo tu priču pokrenuli, sve se nekako zaustavilo, nedostaje strategija a imamo potencijal. Nemamo konsenzus,a svi znamo šta su problemi – rekao je prof. dr Milošević po pitanju transplantacija u Srbiji, te da se stručni deo mora naći u istom koloseku kao i donorstvo.
Foto: ASMEDIA
