Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 29. januara (16. januara po julijanskom kalendaru) obeležavaju Časne verige Svetog apostola Petra, praznik koji je poznat još kao Kuke i verige, Verižnjaci, Verižice.
Verige u koje je Sveti Petar bio okovan hrišćani su kasnije godinama čuvali, verujući da su čudotvorne i da donose izlečenje svakome ko ih dotakne.
Dugo godina je čuvan i ubrus kojim su vernici brisali Svetog Petra tokom mučenja, ali je on kasnije ipak izgubljen.
Časne verige (lanci), Verižnjača ili Verižica, pravoslavni je praznik u Srba koji neke porodice slave i kao krsnu slavu. Proslavljaju se 16. januara po starom Julijanskom kalendaru, 29. januara po gregorijanskom.
foto: spc
Narodni običaji
U mnogim mestima Srbije, Verige se slave kao veliki praznik. U Popovom polju kod Trebinja Srbi na taj dan ne rade teže poslove, a žene poste. U Gornjoj Pčinji kod Gnjilana praznuju ovaj dan zbog tuče (grada), a širom Kosova i Metohije da ne bude kuge, stočari da stoka napreduje…
Zbog toga domaćini pre zore zahvate nenačetu vodu na izvoru i sa njom prskaju stoku. Ratari to isto rade sa žitom u košu, da bi zdravo izgurali zimu do kraja.
Na ovaj dan zveri ne napadaju ljude, i ne šije se odeća.
Običaj je i da se na današnji dan lancima veže kućni prag, i tako dom zaštiti od nečastivih ljudi i sila. Ne bi trebalo ni da se putuje, jer kada vi odete, dom ostaje „nebranjen“ i svakakva nesreća može da se dogodi (u stara vremena strah je „pokrivao“ udar groma, zapaljenu letinu, zaklana stoka…)
Foto: Shutterstock
