Danas u 10.01 časova počelo je proleće, dok je u isto vreme za stanovnike na južnoj Zemljinoj polulopti počela jesen. Na dan početka proleća Sunce u Beogradu je izašlo 5.41, a zaći će u 17.50 časova, što znači da će obdanica da traje 12.09, a noć 11.51 časova, saopštilo je Astronomsko društvo „Ruđer Bošković“.
Na dan prolećne ravnodnevice, navodi se, obdanica i noć nisu jednake dužine, jer Zemljina atmosfera prividno uzdiže Sunce iznad horizonta.
Iako smo u školi učili da sva godišnja doba, osim jeseni koja počinje 23. septembra, započinju 21. dana u mesecu, stručnjaci objašnjavaju da proleće već godinama dolazi dan ranije. Ovaj fenomen prisutan je od 2007. godine i rezultat je razlike između dve metode određivanja početka i kraja godišnjih doba – meteorološke i astronomske.
Meteorološki i astronomski početak proleća
Meteorolozi prate promene temperature i atmosferske uslove, zbog čega se proleće po meteorološkom kalendaru računa od 1. marta do 31. maja. Ovaj sistem omogućava lakšu analizu klimatskih obrazaca, jer svako godišnje doba traje tačno tri meseca.
S druge strane, astronomski kalendar određuje početak godišnjih doba prema položaju Zemlje u odnosu na Sunce. Proleće tako zvanično počinje na prolećnu ravnodnevnicu – dan kada su obdanica i noć gotovo jednake dužine. Ove godine, taj trenutak je nastupio u četvrtak, 20. marta, tačno u 10:01 časova.
Prolećna ravnodnevnica obično pada 19., 20. ili 21. marta, ali poslednji put proleće je zvanično počelo 21. marta davne 2007. godine. Prema proračunima astronoma, to će se ponovo desiti tek 2101. godine. Proleće će trajati do 20. juna, kada ga smenjuje leto, a svetli deo dana će se postepeno produžavati sve do letnjeg solsticija.
Foto: © David Dibert/pexels
