Izmene i dopune Zakona o sudskim taksama koje će na snagu stupiti od 1. novembra uvode precizna pravila za sankcionisanje neplaćenih taksi.
Ako fizičko lice kao obveznik ne uplati taksu u propisanom roku, sud je dužan da u roku od pet dana donese rešenje o izvršenju. Tim rešenjem obveznik se obavezuje da u narednih pet dana plati dugovanu taksu i dodatnu kaznenu taksu u visini od 50 odsto osnovne. Sud u toj fazi ne određuje sredstvo i predmet izvršenja – rešenje se prosleđuje javnom izvršitelju koji sprovodi naplatu.
Rešenje o izvršenju javni izvršitelj dostavlja obvezniku, a žalba na to rešenje ne odlaže izvršenje. Naplata se sprovodi po zakonu o izvršenju i obezbeđenju, a predsednik suda određuje javnog izvršitelja koji će postupati, vodeći računa da se poslovi ravnomerno raspoređuju među izvršiteljima upisanim u zvanični imenik.
Javni izvršitelj, prema novim pravilima, zadržava 10 odsto od naplaćenog iznosa takse i kaznene takse kao svoju nagradu, dok ostatak uplaćuje na račun predviđen za sudske takse. Sud, s druge strane, neće plaćati predujam za troškove izvršenja.
Zakonom je dopunjeno i da se pojam obveznika takse proširuje – obaveze sada mogu imati i preduzetnici, a ne samo pravna i fizička lica.
Najveće promene, međutim, donosi nova taksena tarifa kojom se utvrđuju iznosi taksi u parničnom i izvršnom postupku. Za tužbu i protivtužbu pred sudovima opšte nadležnosti visina takse zavisi od vrednosti predmeta spora. Na primer, za sporove vrednosti do 10.000 dinara taksa iznosi 2.800 dinara, dok za one preko milion dinara – 53.000 dinara, uvećano za 0,5 odsto od vrednosti spora, ali ne više od 105.000 dinara.
Kod privrednih sudova, takse su značajno više – za sporove vrednosti preko 10 miliona dinara, predviđena je osnovna taksa od 275.000 dinara, uz dodatnih 0,5 odsto od vrednosti spora, ali ne više od 420.000 dinara.
Predlog za izvršenje, žalba ili odgovor na tužbu naplaćuju se po sniženim stopama – polovinom osnovne takse, dok se za reviziju ili ponavljanje postupka plaća duplo više.
Posebnim odredbama navedeno je da supružnici koji zajednički zahtevaju razvod braka plaćaju samo jednu taksu, dok se u radnim sporovima taksa plaća samo ukoliko se zahtev odnosi na novčana potraživanja.
Ono što predstavlja novinu jeste i raspodela naplaćenih taksi: 40 odsto ide za tekuće rashode sudova, dok se 30 procenata usmerava na poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u sudovima, tužilaštvima i zavodima za izvršenje krivičnih sankcija. Ostatak sredstava namenjen je investicijama i drugim troškovima u pravosudnom sistemu.
Taksa za pokretanje stečaja i prijave poverilaca
Prema Tarifnom broju 15, za predlog za pokretanje stečajnog postupka, podnošenje plana reorganizacije i prijavu potraživanja poverilaca, taksa se određuje prema vrednosti potraživanja. Za iznose do 250.000 dinara naplaćuje se 2.000 dinara, dok se za potraživanja veća od toga dodaje još jedan odsto vrednosti potraživanja, ali ukupna taksa ne može preći 7.000 dinara.
Žalba protiv odluke stečajnog veća dodatno košta 2.000 dinara.
Kao osnov za obračun uzima se iznos tražbine koju poverilac prijavljuje, bez obzira na to da li je uslovljena ili ne. Ako jedan poverilac ima više tražbina, plaća se taksa na ukupan zbir.
Stečajni upravnici ne plaćaju taksu, kao ni za podneske koji nisu izričito navedeni u ovoj tarifi, niti za priloge koji prate podneske.
Paušalna taksa – trošak koji određuje sud
Pod Tarifnim brojem 16 nalazi se paušalna taksa, koja se tretira kao trošak stečajnog postupka. Sud je određuje po njegovom okončanju, a plaća je stečajni upravnik nakon što odluka o glavnoj deobi postane pravosnažna. Iznos se kreće od 2.800 do 30.000 dinara, zavisno od sume koja je upotrebljena za podmirenje dugova stečajne mase.
Za postupak reorganizacije taksa se plaća po istom principu – od iznosa koji je obuhvaćen usvojenim planom reorganizacije, u istom rasponu od 2.800 do 30.000 dinara. Plaćanje se vrši u roku od osam dana od prijema naloga za plaćanje, što znači da sud ima mogućnost da obavezniku brzo naloži izvršenje.
Upis u sudski registar
Kada je reč o registraciji subjekata, tarifni brojevi od 17 do 19 uređuju iznose taksi koje se plaćaju prilikom podnošenja prijava, donošenja rešenja i objava u službenim glasilima. Za prijavu upisa u sudski registar plaća se 1.000 dinara, bez obzira na broj zahteva u jednoj prijavi, ako se odnose na isti subjekt.
Za rešenje o osnivanju privrednog društva taksa iznosi 2.800 dinara, dok za sve ostale vrste upisa – promene adrese, zastupnika, delatnosti i slično – iznosi 1.000 dinara. Žalba na odluku o upisu ili brisanju takođe košta 1.000 dinara, a isto toliko iznosi i taksa za sam zahtev i rešenje o brisanju iz registra.
Za objavljivanje upisanih podataka u službenom glasilu takođe je propisana taksa od 1.000 dinara, bez obzira na broj podataka upisanih jednim podneskom.
Krivični postupak po privatnoj tužbi
U krivičnim postupcima koje pokreću privatni tužioci, takse su definisane Tarifnim brojem 20 i 21. Za privatnu tužbu i protivtužbu naplaćuje se po 2.000 dinara, dok zahtev za ponavljanje krivičnog postupka košta 1.000 dinara. Žalba protiv presude ili rešenja kojim se izriče sudska opomena naplaćuje se takođe 1.000 dinara.
Zanimljivo je da visina takse ne zavisi od broja tužilaca, okrivljenih ili krivičnih dela – jedan podnesak podrazumeva jednu taksu, bez obzira na to koliko lica ili dela obuhvata.
Za proširenje postupka na nova krivična dela istog okrivljenog, takođe se plaća ista taksa kao i za osnovnu tužbu.
Za presudu ili rešenje kojim se izriče sudska opomena, Tarifni broj 21 predviđa taksu od 2.000 dinara, dok se za druga rešenja kojima se postupak okončava plaća 1.000 dinara.
Taksu za presudu plaća se samo jednom, bez obzira na broj tužilaca ili dela u presudi. Ako je presuda kasnije ukinuta – na primer, zbog žalbe – plaćena taksa se uračunava u taksu za novu odluku, ali se eventualna razlika ne vraća.
Foto: Arhiv
Leave feedback about this