Predstojeća zima mogla bi da donese velike vremenske preokrete – od neuobičajeno visokih temperatura do ledenih talasa i snežnih mećava. Istovremeno se razvijaju dva izuzetno snažna klimatska fenomena, čija kombinacija otežava prognoze i ostavlja otvorenim pitanje kakva nas zima očekuje.
Meteorolozi upozoravaju na neuobičajenu kombinaciju dva snažna klimatska fenomena koji bi mogli značajno da utiču na predstojeću zimu. Dok se u Tihom okeanu razvija izuzetno snažan El Ninjo, istovremeno se beleži neuobičajeno rano zagrevanje stratosfere i mogući poremećaj polarnog vrtloga. Ovakav spoj pojava predstavlja veliki izazov za dugoročne prognoze, jer otvara mogućnost potpuno različitih vremenskih scenarija – od izuzetno blage zime do ledenih talasa i obilnih snežnih padavina.
Polarni vrtlog pred rekordno ranim poremećajem
Polarni vrtlog predstavlja snažan pojas zapadnih vetrova koji tokom zime kruži iznad Arktika i zadržava hladan vazduh u polarnim oblastima. Njegovo slabljenje ili poremećaj mogu omogućiti prodor hladnog vazduha prema Evropi i drugim delovima severne hemisfere.
Prema analizi meteorološkog portala Severe Weather Europe, čak 96 odsto evropskih meteoroloških modela predviđa promenu pravca vetrova do 11. novembra. Umesto uobičajenih zapadnih, na visini od oko 30 kilometara mogli bi da preovladaju istočni vetrovi, uz temperature u stratosferi više od 27 stepeni u odnosu na prosečne vrednosti.
Ukoliko se prognoze ostvare, reč bi bila o izuzetno ranom značajnom zagrevanju stratosfere. Dosadašnji rekord zabeležen je 28. novembra 1968. godine.
El Ninjo jači od svih prethodnih
Istovremeno, u centralnom delu Tihog okeana razvija se snažan El Ninjo, klimatski fenomen koji nastaje usled neuobičajenog zagrevanja površinskih voda ekvatorijalnog Pacifika i utiče na vremenske obrasce širom sveta.
Prema navedenim podacima, temperatura okeana sredinom oktobra bila je 3,3 stepena iznad proseka, dok pojedini modeli za period od novembra do januara predviđaju odstupanje od čak 3,8 stepeni.
Takav razvoj događaja premašio bi prethodni rekord iz zime 2015/2016. godine, kada je temperatura površinskih voda bila oko 2,6 stepeni iznad proseka.
Upravo istovremeno delovanje snažnog El Ninja i mogućeg poremećaja polarnog vrtloga dodatno otežava prognoziranje vremenskih prilika tokom narednih meseci.
Od blage zime do snežnih mećava
Dosadašnji pokazatelji upućuju na mogućnost blaže zime u velikom delu Evrope. Kao jedan od primera navodi se zima 2015/2016, nakon snažnog El Ninja, koja je u Nemačkoj bila među najtoplijima od početka merenja 1881. godine.
Međutim, istorija pokazuje da snažan El Ninjo ne znači nužno i blagu zimu. Sezona 2009/2010. donela je dugotrajne snežne padavine i izrazito niske temperature. U nemačkom mestu Bad Muskau tada je izmereno minus 24,3 stepena.
Ni poremećaj polarnog vrtloga ne znači da će zahlađenje nastupiti odmah. Tokom 2021. godine, nakon zagrevanja stratosfere početkom januara, u februaru je usledio snažan prodor hladnog vazduha i obilne snežne padavine, koje su izazvale ozbiljne probleme u saobraćaju u severnim i centralnim delovima Nemačke.
Kada ćemo znati kakva nas zima očekuje?
Sredina novembra mogla bi da pruži jasniju sliku o tome da li će polarni vrtlog uspeti da se stabilizuje. Očekuje se da El Ninjo dostigne vrhunac tokom decembra, dok pojedini dugoročni modeli za januar ukazuju na mogućnost novog poremećaja.
Za sada se kao jedan od mogućih scenarija izdvaja pretežno blaga, ali promenljiva zima. Ipak, meteorolozi ne isključuju ni duže prodore ledenog vazduha, obilne snežne padavine i ekstremne vremenske prilike.
Zbog neuobičajene kombinacije klimatskih fenomena, pouzdana prognoza za celu zimsku sezonu trenutno je veoma teška. Naredne nedelje biće ključne za procenu daljeg razvoja situacije, a konačan odgovor na pitanje da li nas očekuje blaga zima ili zima sa ledenim talasima i snegom tek će se jasnije nazirati.
Foto: valjevonalanu.rs
