Foto: SPC
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave slavu posvećenu Svetom Srđu i Vakhu, koji su prema legendi bili rimski dostojanstvenici na dvoru cara Maksimijana.
Zemljoradnici (ratari) naročito treba da paze da na Srđevdan ne izlaze sa volovima u polja, jer na taj dan ne valja orati.
Takođe se smatra da je Srđevdan prirodna granica između jeseni i zime, kao i da na današnji dan i divlje zveri bivaju pitome i krotke.
Narodni običaji i verovanja
Zemljoradnici (ratari) naročito paze da na Srđevdan ne izlaze u polje i njive, jer na taj dan ne valja orati. Danas je sve manje ljudi koji se bave poljoprivredom u toj meri da čitav dan provode na polju, ali se to može odnositi i na one koji se rekreativno bave uzgajanjem pojedinih biljaka, ili rade u dvorištu. Zato, ukoliko imate baštu ili gajite biljke, danas nemojte da se bavite time, odmorite.
Takođe, ovaj praznik je u crkvenom kalendaru obeležen crnim slovima, pa ne bi trebalo raditi kućne poslove.
Veruje se da su ovi svetitelji zaštitnici obućara, opančara i zemljoradnika koji danas nikako ne bi trebalo da rade, a prema predanju Sveti Srđa danas obilazi obućare i slavi sa njima.
U našem narodu se veruje da će danas biti izlečeni svi koji boluju od bolesti kostiju. Takođe se smatra da je Srđevdan prirodna granica između jeseni i zime, kao i da na današnji dan i divlje zveri bivaju pitome i krotke.
Dan pre Srđevdana obeležava se Tomindan, pa je u narodu poznata izreka „Sveti Toma, sneg već doma. Sveti Srđe, sneg sve grđe“.