Foto: pixabau
Popis stanovništva, domaćinstava i stanova biće sproveden od 1. do 31. oktobra. Podatke će prikupljati popisivači tako što će na teritoriji za koju su zaduženi obilaziti stanove i intervjuisati građane, a odgovore na popisna pitanja u elektronske upitnike unositi pomoću laptopa.
Kada je reč o dužini upitnika, u Republičkom zavodu za statistiku (RZS) kažu da ukupan broj pitanja na koja će građani morati da odgovore nije fiksan i da popisivanje jednog prosečnog tročlanog domaćinstva traje oko 30-40 minuta, ali da dužina zadržavanja popisivača u stanu zavisi i od sagovornika.
“U zavisnosti od toga koliko ko ima godina, da li se školuje, da li je ekonomski aktivan, da li se selio, da li je živeo u inostranstvu i slično, zavisi i ukupan broj pitanja na koja treba odgovoriti. Na primer, za dete od četiri godine preskaču se pitanja o najvišoj završenoj školi, bračnom statusu i fertilitetu, kompjuterskoj pismenosti, ekonomskoj aktivnosti, te je potrebno nekoliko minuta da se popuni ceo upitnik“, objašnjavaju iz RZS-a.
Građani treba da odgovore na sva popisna pitanja, a samo na pojedina mogu da daju odgovor “ne želim da se izjasnim”. To su pitanja koja se odnose na nacionalnu pripadnost, veroispovest, maternji jezik i invaliditet. Ipak, u RZS-u skreću pažnju da se može desiti da na pojedina pitanja građani ne mogu da daju precizan odgovor jer ne mogu da se sete.
“Na primer, ako pitate naše starije sugrađane koje su se godine doselili u mesto popisa može se desiti da ne znaju sa sigurnošću da li je to bila 1970. ili možda 1972, 1973. godina, pa će u tom slučaju popisivač upisati približnu godinu doseljenja – kako ispitanik izjavi”, navode za naš portal.
Na pitanje koje kazne su predviđene za građane koji odbiju da učestvuju u popisu, u Republičkom zavodu za statistiku kažu da su Zakonom o popisu predviđene prekršajne mere, to jest novčane kazne u iznosu od 20.000 do 50.000 dinara za one koji odbijaju da budu popisani ili da daju podatke o deci mlađoj od 15 godina (roditelji, staratelji te dece), kao i za lica koja popisivaču daju netačne podatke.
“Građani se popisuju tamo gde faktički žive, bez obzira na to da li na toj adresi imaju prijavljeno prebivalište ili boravište. Popisivač nema mogućnost da proverava da li su podaci koje mu građani daju tačni, ali su u aplikaciju za unos podataka uključena pravila logičke kontrole, pa je u pojedinim slučajevima očito da lice ne daje tačne podatke. Ako na primer kaže da je završio četiri razreda osnovne škole, a radi kao lekar u bolnici, popisivač će skrenuti pažnju ispitaniku da to ne radi. Treba imati u vidu da je popis najveće statističko istraživanje koje se sprovodi sa ciljem da dobijemo sliku Srbije u momentu popisa i da je svima nama u interesu da imamo kvalitetne podatke, ne samo radi nas već i radi generacija koje za nama dolaze”, ističu u RZS-u.
Podatke o članovima domaćinstva koji su u vreme popisa odsutni, jer se nalaze na radu ili školovanju u drugom mestu, daju članovi domaćinstva koji su prisutni u mestu popisa.
“Ova lica biće popisana još jednom, u mestu u kojem privremeno borave, s tim što će u tom mestu biti popisana kao privremeno prisutna lica iz drugih mesta, a ne kao stanovnici mesta popisa”, navode naši sagovornici.
Ukoliko popisivač nikoga ne zatekne kod kuće, doći će ponovo u nekom drugom terminu, a ako i tada kod kuće nema nikoga ostaviće pisano obaveštenje o svom dolasku i informaciju da građani pozivom na bespatan broj info-centara mogu uz pomoć operatera da stupe u kontakt sa popisivačem i dogovore termin popisivanja.
Prvi preliminarni rezultati Popisa o broju stanovnika, domaćinstava i stanova, po opštinama i gradovima, objavljuju se u roku od 30 dana od dana završetka popisivanja, odnosno najkasnije do kraja novembra 2022.
Konačni rezultati popisa objavljuju se sukcesivno, počev od marta/aprila 2023. pa sve do 30. juna 2024. godine, u skladu sa kalendarom objavljivanja koji će biti pravovremeno objavljen na veb-sajtu Republičkog zavoda za statistiku.
