Program će biti realizovan u prostorijama Akademije Zapadna Srbija Odsek Valjevo u sredu, 18.05. sa početkom u 13:30 časova.
Aktuelna situacija izazvana pandemijom bolesti KOVID-19 može danas da deluje kao nešto novo, neponovljivo, što se nikada ranije nije dogodilo, međutim, istorija nam pokazuje veoma velike sličnosti aktuelnog trenutka sa pandemijom koja je tokom 1918/19 godine preplavila svet – pandemijom ŠPANSKE GROZNICE (španski grip; španska influenca).
Ova bolest se pojavila iznenada, tokom proleća 1918. godine. Po svemu sudeći, nastala je na farmama u Kanzasu (SAD), gde je ptičji virus sa barskih ptica prešao na živinu, a daljim mutiranjem na svinje, pa na ljude. Iz SAD, sa američkim vojnicima koji su upućivani na ratišta Prvog svetskog rata, bolest se proširila na ceo svet. Najjači epidemijski udar je bio tokom jeseni 1918. godine (drugi talas), nešto blaži tokom zime 1919. (treći talas), a „repovi“ epidemije su uočavani tokom zime i narednih godina kao sezonski grip.
Nagla neočekivana pojava bolesti dovela je do širenja glasina da ratni neprijatelji truju stanovništvo. U Americi su širene dezinformacije da nemački špijuni stižu na tlo Amerike podmornicama iz kojih istovaruju otrove koje na različite načine distribuiraju po državi, kao i da se otrovi nalaze u poznatom nemačkom Bajerovom aspirinu, pa i da su se špijuni infiltrirali kao bolničari u vojne ambulante i da otrove stavljaju u vakcine za redovno vakcinisanje vojske. U Srbiji su se mogle čuti priče da Austrougari u povlačenju truju bunare, a u Vranju je jedna zarobljena nemačka bolničarka optuživala srpske lekare da truju nemačke zarobljene oficire i vojnike.
Širom sveta su organizovane različite preventivne mere, usmerene između ostaloga i na ograničavanje kretanja. Zabeleženo je da su đaci i studenti zadatke slali redovnom poštom, a imali su i telefonske konsultacije sa svojim predavačima; dešavala su se i venčanja putem telefonske veze. Uobičajeni način zaštite bilo je nošenje maski na javnim mestima.
Procenjeno je da je pandemija španskog gripa odnela živote oko 50 miliona ljudi širom planete, odnosno oko 3% tadašnje populacije. U Srbiji je od ove bolesti umrlo više od 100 hiljada ljudi.
Zemlje koje su, koliko je to bilo moguće u ratnim uslovima, brzo reagovale i uvele obavezne karantine, ograničenje kretanja, nošenje maski, privremeno ukidanje nastave, edukaciju stanovništva kako da se ponaša tokom pandemije, i sl. imale su mnogo manje žrtve od onih država koje to nisu činile. Mada, na razliku u broju žrtava je u velikoj meri uticala i snaga opšteg imuniteteta, vezana za ishranu, zdravstvene i higijenske navike, stres, kao i stepen razvoja zdravstvenih službi.
Pandemija se završila početkom proleća 1919. godine, ali to ne znači da je španski grip nestao. Usled mutacije virusa, ali i sticanja kolektivnog imuniteta masovnim razboljevanjem (prokuživanje) snaga virusa je oslabila i bolest je nastavila da se pojavljuje tokom narednih zima kao sezonski grip, ali sada znatno manje opasna.
Stručnjaci smatraju da je sve do druge polovine 20. veka i pojave novih sojeva virusa gripa koji su preplavili svet (azijski i hongkonški) svaki sezonski grip bio „potomak“ španske groznice.
Tokom trajanja krize izazvane pandemijom širom sveta se uočavaju pojačane promotivne aktivnosti koje su na direktan način bile povezane sa aktuelnom situacijom. Pojavljuju se novinski oglasi i plakati različitih sadržaja. Oni se generalno mogu podeliti u dve grupe: nekomercijalne i komercijalne:
A) NEKOMERCIJALNE OGLASNE PORUKE šalje država i njeni medicinski organi, sa upozorenjima na opasnost i savetima kako se ponašati u vreme pandemije. One skreću pažnju, apeluju na odgovornost i daju konkretne savete, kako se čuvati, ili kako napraviti zaštitnu masku.
B) KOMERCIJALNE OGLASNE PORUKE su služile za prodaju različitih proizvoda i usluga, kako onih koje na neki način zaista mogu da pomognu u suzbijanju epidemije, tako i onih koje tome ne doprinose, a mogu biti i kontraproduktivni.
Pored očekivanih oglasa za različite lekove, suplemente, dezinfekciona sredstva, ali i zaštitne maske, koje su proizvodile različite konfekcijske fabrike, među kojima i danas svetski poznat Tom Tejlor, pod maskom borbe protiv pandemije reklamirana je najrazličitija roba. Tu su i akloholna i bezalkoholna pića, ali i cipele, bicikle, pa i klaviri i radio aparati. Na koji način su ovi proizvodi dovođeni u vezu sa španskim gripom, uverićete se sami.
Manipulacija strahom veoma je uočljiva u komercijalnim oglasima ovoga vremena. Proizvođači bicikala savetuju vožnju bicikla od i do posla pozivajući građane da se ugledaju na dostavljače hrane na biciklu „jer oni su rumeni i zdravi“. Masovno se reklamiraju „lekovite“ cigarete koje prodiru u bronhije, „tamo gde ni jedan oralni lek ne pomaže“.
Nude se viski, konjak, rum i šljivovica od strane proizvođača kao efikasna sredstva za borbu protiv influence. Na štetna dejstva alkohola, sa druge strane, upozoravaju zdravstveni organi tvrdeći da u bolesti alkohol ne leči „već povećava smrtnost“ i poziva građane da se čuvaju „opasnih i zaluđujućih izjava“. Da cipela glavu čuva, apel je koji su koristili prodavci obuće, tvrdeći da je „održavanje stopala suvim ključno za prevenciju groznice“ a postiže se baš njihovim cipelama, posebno opšivenim i pendžetiranim.
Gramofoni i ploče, klaviri i pijanina nude se kao sredstva za zabavu usled izolacije i boravka u kući, uz slogan „Srećan je čovek koji danas ima muziku u kući“. Otvaraju se dopisne škole za medicinsko osoblje obraćajući se devojkama preko 18 godina reklamirajući ovo zanimanje kao jedno od „društveno najpriznatijih i sa solidnom zaradom“. Telefonske kompanije nude svoje usluge kao neophodno sredstvo za održavanje kontakata, ali se nude i „navlake“ za slušalice koje se navlače i skidaju posle svakog telefoniranja. Ima i komičnih oglasa u vidu stripova i crteža koji tvrde da i nije sve tako crno i da maske „štede puder“, preko upozorenja „Ne kijajte u tuđu supu“ i „Nosite maske i ne pljujte svakoga“. Na lekovitost luka i upotrebu u velikim količinama, poziva se proizvođač, i poziva mušterije da ponesu svoje torbe i jeftinije pazare direktno sa vagona.
Banjski hotelski kompleks nudi lekovite tretmane i vode, ali i igranje golfa u prirodi na čistom vazduhu, preporučujući prevoz železnicom, uz naročitu napomenu da, „ako se jutarnjim vozom stigne, voda je blagotvornija ako se uzme pre doručka“. Inhalatori i prečišćivači nude se uz besplatnu demonstraciju po kućama.
Reč je o oglasima objavljivanim u inostranstvu, a što se Srbije tiče, tokom smrtonosnog naleta španske groznice, u jesen 1918. godine, okupacione snage su napuštale okupiranu teritoriji naše države, a oslobodioci, zauzeti borbama, nisu mogli da brzo reaguju. Zato se tokom trajanja pandemije ne regustruju organizovane aktivnosti oglašavanja usmerene ka informisanju građana. Izuzetak, uz retke natpise u novinama, koje su veću pažnju obratile završnim tokovima rata i prekrajanju mape sveta, predstavljaju dve brošure, koje su samoinicijativno objavili dr Aleksa Savić, u Solunu, i doktor Dušan Stevčić u Užicu, kao i plakat koji je u Kragujevcu štampao dr Dimitrije Antić.
Znatno kasnije, kada se smrtonosna pandemija već uveliko završila, i španski grip postao znatno bezazlenija sezonska bolest, strah od obolevanja i ime bolesti korišćeni su za reklamiranje različitih medicinskih preparata. Objavljivani su promotivni „oglas zahvalnosti“ pacijenata koji su se oporavili od španske groznice koristeći lek Ferodov, izvesnog gospodina Bogdanovića.
Reklamirane su i Anacot pastile doktora Vendera, sa porukom: Čuvajte se španjolske bolesti (gripa), a uz reklamu za Felerov elsafluid, rastvor za ispiranje usta, pisalo je: Samo nikakva straha od gripe (španjolska bolest). Prilikom naleta sezonskog gripa u zimu 1927. godine, 24. februara je u listu Vreme objavljena reklama za Selters vodu, kao preventivu protiv gripa, a uz nju i šaljivi članak sa karikaturom, pod naslovom: Španska bolest i užički lekovi, u kom se navodi da su u beogradskim rakidžinicama rakija, klekovača i pršuta naručivani kao „prva pomoć“ „antigripin“ i „pastile“.
Izložbu su realizovali studenti smerova poslovna informatika i poslovna ekonomija pod mentorskim vođenjem profesora dr Vladimira Krivošejeva i dr Biljane Rabasović u okviru projekata „Diginam“ i „Smart Carriers“. Pored ove izložbe, priređena je i virtuelna, za koju verujemo da može služiti i kao korisno učilo učenicima srednjih škola i koju ćemo podeliti sa profesorima istorije.
Izložba je otvorena do 25.05. u prostorijama ASSZS Odsek Valjevo.
