Pčelari u Srbiji moći će od 15. aprila do 31. maja da podnose zahteve za ostvarivanje prava na podsticaje od 800 dinara po košnici Upravi za agrarna plaćanja na adresu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Pravo na podsticaje može da ostvari pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koje ispunjava uslove propisane zakonom, za najmanje 20, a najviše 1.000 košnica pčela.
“To u praksi znači da svi pčelari koji imaju manje od 20 obeleženih i registrovanih košnica pčela ne ispunjavaju uslov za ostvarivanje prava na podsticaj po košnici pčela, dok oni koji imaju preko 1.000 košnica i podnose zahtev za ostvarivanje prava na ovaj podsticaj, neće po automatizmu biti odbijeni zbog prekoračenja propisanog broja košnica, već će im se priznati podsticaji za 1.000 košnica pčela”, navodi se u pozivu Uprave za agrarna plaćanja.
Kolika su neophodna ulaganja za započinjanje proizvodnje meda u Srbiji po sadašnjim tržišnim cenama i koliki je naspram toga prihod i prinos pčelara za Biznis.rs objašnjava predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović.
“U zavisnosti od sezone, godišnja proizvodnja meda u Srbiji je od 4.000 do 12.000 tona. Samo u našem savezu prinos je prošle godine iznosio 4.139 tona. Prethodne dve godine bile su katastrofalne za pčelare, kako zbog loših klimatskih uslova, tako i zbog visokih cena prouzrokovanih pandemijom i ukrajinskom krizom. Prošle godine tri četvrtine pčelara imalo je minus na vagama jer su zbog loše godine morali da kupuju ogromne količine hrane za dohranu pčela. Zbog nepredviđenih okolnosti može se reći da realno godišnji prihodi po košnici idu od minus 50, pa do plus 70 evra”, navodi naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, upravo je nestašica jedan od faktora koji diktira rekordnu cenu, koja je već sada u otkupu oko sedam evra po kilogramu za bagremov med.
Kada je reč o neophodnim ulaganjima za nekog ko kreće od nule, Živadinović objašnjava da je SPOS uradio kalkulaciju po trenutnim tržišnim cenama i da je za jednu košnicu koja je spremna da donosi pun prinos meda neophodno 453 evra.
Što se tiče tržišne cene kada pčelar želi da proda takvo pčelinje društvo, odnosno da ga ponudi tržištu, tu stvari stoje nešto drugačije.
“Košnica nije nova, matica nije mlada, u plodištu nije samo med već ima i šećerne dohrane, te pčelinje društvo u gore navedenom stanju dostiže cenu na tržištu od 100 do 270 evra, zavisno od dela godine i preciznije sagledanog stanja”, objašnjava naš sagovornik.
Od košnice do tegle
Prema preciznoj kalkulaciji koliko pčelara košta sve od opreme do formiranja jednog pčelinjeg društva, sa nešto zaliha hrane i sa praznim izgrađenim medištima, neophodna je:
– Košnica: 55-70 evra (Albert-Žnideršičeve košnice su skuplje za 35 evra od navedenih cena)
– Zaštita košnice: 4 evra
– Nesklopljen ram za košnicu: 0,3-0,4 evra
– Sklopljen i ožičen ram za košnicu: 0,6 evra
– Satna osnova: 0,13 evra po kvadratnom decimetru
– 1,2 kg pčela: 30 evra
– Matica: 13 evra
– Izgrađen LR ram sa 2,5 kg meda: 24 evra
– Izgrađen LR ram prazan: 2 evra
– 100 grama propolisa: 10 evra
– 4 kilograma pčela bez matice (koliko najmanje čini jedno društvo u vrhu sezone): 100 evra
Zahtevi za podsticaje podnose se i elektronskim putem
Zahteve za podsticaje pčelari mogu podneti preporučenom poštom na adresu Bulevar kralja Aleksandra 84, 11050 Beograd, na propisanom obrascu zahteva koji je sastavni deo Pravilnika o načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu po košnici pčela.
Takođe, pčelari će i ove godine moći da podnesu zahteve elektronskim putem. Pristup portalu za podnošenje elektronskog zahteva biće omogućen sa zvanične internet prezentacije Uprave za agrarna plaćanja https://uap.gov.rs.
Oni koji imaju registrovan elektronski potpis ceo proces će obaviti unošenjem traženih podataka u aplikaciju (podaci o podnosiocu zahteva, broj poljoprivrednog gazdinstva, HID broj i broj pčelinjih stajališta) i elektronskim podnošenjem zahteva. Tokom samog procesa elektronskog potpisivanja imaće detaljna uputstva koja će ih voditi kroz proces.
Rešenje povodom ovog zahteva biće im takođe prosleđeno elektronskim putem.
Podnosioci zahteva koji nemaju registrovan elektronski potpis, moći će nakon unošenja traženih podataka da generišu obrazac za podnošenje zahteva koji će na sebi imati bar kod. Generisani obrazac sa bar kodom je neophodno odštampati, svojeručno potpisati ili overiti, a potom ga poslati preporučenom poštom na adresu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Foto/pirotskevesti.rs
Pratite nas i delite na društvenim mrežama “Portal-valjevonadlanu.rs“
