Foto: valjevonadlanu.rs
Izmenama i dopunama Zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti, ali i o polugodišnjem izveštaju Republičkog geodetskog zavoda o tržištu nepokretnosti u našoj zemlji.
Izmenama zakona je, inače, predviđen svojevrsni „povratak“ ugovora o zastupanju kao forme angažovanja agenata u agencijama za nekretnine, kao i obaveza da posrednici depozite primaju na fiducijarne račune. Još se čeka na konačan predlog izmena i dopuna zakona koji bi bio poslat u Skupštinu na odlučivanje, iako je javna rasprava trajala od 14. jula do 2. avgusta ove godine.
Nedavno Forum o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti, a među ključnim temama upravo su bile izmene i dopune najvažnijeg zakona za sve igrače na domaćem tržištu nekretnina.
Kada je reč o angažovanju agenata putem Ugovora o zastupanju, Đorđević, predsednik upravnog odbora Udruženja „Klaster nekretnine“ podseća da je takva mogućnost nekada postojala u okviru Zakona o radu, ali je „izbrisana“ izmenama iz 2014. godine.
Aktuelni nacrt izmena i dopuna predviđa da agent koji obavlja poslove posredovanja kod posrednika može sa njim da zaključi ugovor o zastupanju. Tim ugovorom, koji mora biti u pisanom obliku, utvrđuje se pravo na naknadu (proviziju) agenta koji za posrednika zaključuje ugovore o posredovanju, a regulišu se i međusobna prava, obaveze i odgovornosti agenta i posrednika, i to u skladu sa zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi.
„Ugovor o zastupanju kakav predviđa Nacrt daje mogućnost da isplatite agenta, da mu date procenat od provizije, što je svuda u svetu uobičajeno, ali kod nas ta mogućnost ne postoji. Razlog je u tome što to možete učiniti samo ako postoji ugovor o radu, a ako bi se provizija isplaćivala sa porezima i doprinosima kakve podrazumeva primena ugovora o radu, poslovanje bi bilo potpuno nerentabilno“, objašnjava Đorđević, rezon koji stoji iza predloženih izmena i dopuna.
Na mišljenje Ministarstva finansija kada je reč o visini poreza i doprinosa koji bi se primenjivali na isplate predviđene ugovorom o zastupanju, kaže Đorđević, i ocenjuje da bi niske stope, za koje se zalaže udruženje kome je na čelu, sigurno dovele do smanjenja obima sive ekonomije u toj delatnosti.
Druga važna izmena je uvođenje upotrebe fiducijarnog računa, a Nacrt izmena i dopuna kaže da posrednik može da prima novčana sredstva na čuvanje od nalogodavca ili druge ugovorne strane, neophodna za izvršenje obaveza jedne od strana u pravnom poslu u kojem je posredovao, pod uslovom da ima zaključen ugovor o fiducijarnom vođenju računa sa bankom i ako mu nalogodavac ili druga ugovorna strana da ovlašćenje u pisanoj formi.
„Posrednik može da primi novčana sredstva na čuvanje isključivo na fiducijarni račun u banci„, jasan je Nacrt, a Đorđević opisuje kako dosadašnja praksa posrednike dovodi u prilično nezavidnu situaciju.
Primanje depozita za obezbeđenje izvršenja posla trenutno može da se obavlja samo u gotovini, a to je privredni prestup. Za sada, međutim, nema naznaka kada bi izmene i dopune zakona mogle da se nađu na dnevnom redu Skupštine.
Izmenama zakona je, inače, predviđen svojevrsni „povratak“ ugovora o zastupanju kao forme angažovanja agenata u agencijama za nekretnine, kao i obaveza da posrednici depozite primaju na fiducijarne račune. Još se čeka na konačan predlog izmena i dopuna zakona koji bi bio poslat u Skupštinu na odlučivanje, iako je javna rasprava trajala od 14. jula do 2. avgusta ove godine.
Nema prostora za veći rast cena na kratak rok
Sa druge strane, kada je reč o samom tržištu nekretnina, RGZ je u aktuelnom izveštaju za prvo polugodište ocenio da je nastavljen trend stabilizacije i smirivanja nakon dvogodišnjeg izrazito dinamičnog rasta koji je usledio posle izbijanja pandemije korona virusa.
„Pored smirivanja aktivnosti, tržište nepokretnosti i dalje drži viši nivo u odnosu na pretpandemijske vrednosti. Ukupna količina novca korišćena za kupovinu nekretnina iznosila je 3,3 milijardi evra, što je za 81 odsto više u odnosu na prvo polugodište 2019. (pre pandemije) i za sedam odsto manje u odnosu na isti period prethodne godine“, stoji u izveštaju RGZ.
Đorđević se u razgovoru složio sa ocenom da je na delu stabilizacija tržišta.
„Nema prostora za neki veći rast cena s obzirom na to da je došlo do blagog pada prometa i drastičnog pada kada je reč o broju odobrenih stambenih kredita – to vodi u stabilizaciju tržišta u narednih tri do šest meseci“, ocenio je naš sagovornik.
Očekuje da će se i naše tržište „pokrenuti“ kada se bude desio pad kamatnih stopa – konkretnije, euribora.
„To je realno očekivati tek na leto iduće godine“, kaže Đorđević.
Ograničenje kamata na stambene kredite Narodne banke Srbije smatra merom koja će pre uticati na ponudu nego na tražnju na tržištu nekretnina.
„Ta mera trebalo bi da spreči prekomernu prodaju nekretnina radi namirenja poverilaca – banaka, tačnije da spreči prinudne prodaje. Na taj način će se sprečiti pojava veće ponude nekretnina na tržištu. Na tražnju, opet, može da utiče samo pad euribora“, zaključio je Đorđević u razgovoru .