Žiri za dodelu književne nagrade „Radovan Beli Marković“ odlučio je da ovogodišnji dobitnik bude Emir Kusturica za knjigu „Vidiš li da ne vidim“ u izdanju Srpske književne zadruge.Svečano uručenje nagrade je u utorak 10. oktobra od 12 časova, u porti manastira Sveti Đorđe u Ćelijama.
Od proznih dela iz književne produkcije 2022/2023. godine, pristiglih do 11. septembra 2023. na adresu Gradske biblioteke Lajkovac za konkurs za Nagradu „Radovan Beli Markovićˮ, žiri u sastavu: dr Slađana Ilić, predsednik, dr Vesna Trijić i msr Daren Milivojević, jednoglasno je za najbolju proznu knjigu izabrao Vidiš li da ne vidim Emira Kusturice, koja je objavljena 2022. godine u Plavom kolu Srpske književne zadruge.
Ova složena, slojevita i po pripovedačkim postupcima raznorodna knjiga odlikuje se tematskom originalnošću, mozaičnom kompozicijom, jezičkim bogatstvom i izrazitom duhovitošću.
Junak pripovedač, sada u svetskim razmerama osvedočeni umetnik, kao visokoosetljivi dečak na brdu Gorica, iznad gradskog jezgra Sarajeva, u sebi spoznaje stvaralački impuls dok opčinjeno u bioskopu posmatra pokretne slike, a potom i tako što, sada već u priči sa elementima fantastike, uspeva da „zavrne Njutna“. Putanju „plavog satelita“, koji je on lično hitnuo sa nebodera, „određivalo (je) sve drugo samo ne pravilo letenja“.
Pripovedačeva priroda, nad kojom smo sve vreme zapitani, kao i visoka umetnost koju nesporno s razlogom uvek povezujemo s njim, umnožavaju fantazmagorične slike i čvrsto ih povezuju, iako je između njih niz dinamičnih realističnih epizoda – humornih, lirskih, polemičkih kada je u njihovom središtu „karakazan“ istorije i/ili savremeni svet i njegovo licemerje.
Nekoliko takvih slika, zbog prirode glavnog junaka knjige Petera Handkea (Petra Apostola Speleologa), koji oseća istinu, anđeoski natkriljuju ostali sadržaj knjige. Upečatljiva slika koju izdvajamo jer je na nas ostavila izuzetan utisak jeste kako Petar, vraćajući se iz Velike Hoče, spasava dečaka Radosava sa ostataka Grdeličkog mosta bombardovanog u „Milosrdnom anđelu“ 1999. godine. Petar skida krila svog suvozača, anđela Kasijela (Nebo nad Berlinom), kači ih na svoja ramena, pa potom leti poput sokola vetruške, nebeskog aristokrate, kako bi spasao dečaka. Dakle, Petar anđeoski interveniše na mestu zločina „Milosrdnog anđela“. Tako, bar na trenutak ometa kontinuitet zla koje traje, koje nikada nije ni prestajalo, što razumemo na osnovu niza asocijacija koje, prirodno, budi ime spasenog dečaka – Radosav – kao i ime Anrićevog Radisava na ćupriji.
U knjizi Emira Kusturice, kao i kod Radovana Belog Markovića, kako čitajući i poredeći zaključujemo, anđeli menjaju obličja i funkcije, i ovaj svet čine začudnim. To isto čine fantastički prizori već poznatih književnih junaka srpske i svetske proze, najčešće u novim ili pak unekoliko izmenjenim rolama u odnosu na „original“. U sličnim pozicijama su i pisci koji u njihovim delima postaju junaci. Neki od takvih pisaca junaci su i van sveta knjige, kao što je to Peter Handke.
Zbog svega navedenog smatramo da je Emir Kusturica dostojan dobitnik Nagrade „Radovan Beli Marković“, navodi se u obrazloženju žirija.