новембар 23, 2024
Valjevo

Obeležavanje Svetskog dana borbe protiv dijabetesa

Podelite post:

 

Preventivni centar Doma zdravlja i Služba polivalentne patronaže, u saradnji sa Zavodom za javno zdravlje, Medicinskom školom i Crvenim krstom Valjevo, u utorak 14. novembra obeležiće Svetski dan borbe protiv
dijabetesa.

Preventivna akcija biće organizovana od 8 do 10 časova u holovima Doma zdravlja u prizemlju i na drugom spratu. Pacijentima će biti meren nivo šećera u krvi, uz savete o zdravim stilovima života i podelu edukativnog
materijala.

Kao i svake godine i ovog 14. novembra se svuda u svetu obeležava Dan borbe protiv dijabetesa. Mnogi zanemaruju ozbiljnost ove bolesti sve dok ne bude kasno. Zato je bitno da postoji dan kada će se o dijabetesu (šećernoj bolesti) pričati u cilju edukovanja što većeg broja ljudi.

Ovaj datum nije slučajno izabran kao dan kada će se obeležavati borba protiv ove podmukle bolesti. Četrnaestog novembra je rođendan kanadskog naučnika Frederika Granta Bantinga, osobe kojoj možemo da zahvalimo na pronalasku insulina 1922. godine.

Dijabetes je…

Dijabetes je bolest koja nastaje usled nedovoljnog ili kompletnog prestanka lučenja insulina. Insulin je hormon koji se stvara u pankreasu i ukoliko dođe do poremećaja u njegovom lučenju dolazi do narušavanja metabolizma ugljenih hidrata, belančevina i masti.

Moguće je da ste nekada čuli kako je dijabetes bolest modernog doba i to stvarno jeste jedan od načina na koji se ova bolest može opisati. Dijabetes nastaje usled manjka fizičke aktivnosti, nepravilne i nezdrave ishrane, gojaznosti, stresnog života i svih ostalih faktora koje moderan i brz život donosi.

Pored ovih faktora, na nastanak dijabetesa veliki uticaj ima i genetski faktor na koji ne možemo uvek da utičemo. Ali na sve ostale faktore možemo.

Insulinska rezistencija je…

Insulinska rezistencija se javlja kada ćelije tela više nisu sposobne da reaguju na insulin i da preuzmu šećer iz krvi. Tada pankreas stvara i previše insulina kako bi pomogao šećeru, odnosno glukozi da dođe do ćelija.

Insulinska rezistencija je vrlo ozbiljan poremećaj koji može dovesti do mnogih neprijatnih simptoma, ali i drugih poremećaja. Za osobe koje imaju insulinsku rezistenciju dvostruko je veći rizik od srčanog i moždanog udara, a izrazito visok nivo insulina utiče na rast kancerogenih ćelija.

Pored genetskih predispozicija koje utiču na nastanak insulinske rezistencije, loš i stresan stil života, nezdrava ishrana i manjak fizičke aktivnosti su faktori koji povećavaju rizik od nastanka ovog poremećaja.

Uloga medicinskog osoblja u borbi protiv dijabetesa

Medicinske sestre i tehničari imaju vitalnu ulogu u pomaganju osobama koje boluju od dijabetesa da shvate kakvo je njihovo stanje i kako da žive sa njim.

Prema podacima dostupnim od strane Svetske Zdravstvene Organizacije na svetskom nivou je potrebno čak 6 miliona medicinskih sestara/tehničara kako ne bi došlo do manjka koji je predviđen da će se desiti 2030. godine. Da do toga ne bi došlo, svake godine je potrebno da broj obučenih i zaposlenih medicinskih sestara/tehničara poraste za 8%.

Potrebno je uložiti dodatne resurse u edukaciju i obuku medicinskog osoblja kako bi što bolje znali da pruže negu i pomognu osobama koje su obolele od dijabetesa kao i da se lakše nose sa svojim stanjem i da bi izbegli dalje komplikacije.

Tužna statistika

Neverovatno zvuči činjenica da je zvaničan broj smrtnih slučajeva uzrokovanih dijabetesom znatno niži od realnog broja.

  • U svetu jedna  od 10 osoba živi sa dijabetesom.
  • Tokom 2019. godine u svetu je bilo 4,2 miliona smrtnih slučajeva uzrokovanih dijabetesom.
  • U Srbiji oko 750.000 osoba živi sa dijabetesom, po proceni Instituta za javno zdravlje.
  • Procena je da će svaka peta osoba u Srbiji imati dijabetes do 2040. godine.
  • Po proceni Međunarodne fondacije za dijabetes do 2030. godine 578 miliona osoba će imati dijabetes.
  • Jedna od dve odrasle osobe sa dijabetesom nema postavljenu dijagnozu i većinom se radi o dijabetesu tip 2.

Veoma je važno da se informišemo i edukujemo o dijabetesu tokom čitavog života i da svoje znanje delimo sa drugima, jer upravo to nekome može spasiti ili poboljšati kvalitet života. Pazite na svoju ishranu, smanjite stres koliko god da možete, promenite svoj stil života i usporite. Ako ne zastanete i ne usporite, vrlo brzo nećete imati ni gde više da žurite.

Razgovarajte o ovoj temi sa porodicom i sa svojim prijateljima, idite redovno na preglede i ohrabrite i druge da to isto urade. Svojim primerom inspirišite druge da promene svoj način života na bolje – budite ta promena koju želite da vidite u svetu.

I naravno, poštujte medicinske radnike jer oni su uvek tu kada su nam najpotrebniji.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

X