новембар 24, 2024
Valjevo

Projekat izgradnje solarne elektrane Kolubara B

Podelite post:

 

Pored postojećih termoenergetskih objekata u Velikim Crljenima i Vreocima, na novoj lokaciji (na tromeđi opština Ub, Lazarevac i Obrenovac) predviđen je nastavak izgradnje TE „Кolubara B“, odnosno izgradnja solarne elektrane, stoji u Uredbi o izmenama i dopunama uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja eksploatacije Kolubarskog lignitskog basena.

Tu uredbu usvojila je Vlada Srbije na sednici 22. februara i ona je objavljena u Službenom glasniku, a kao jedan od opštih ciljeva izrade izmena i dopuna Prostornog plana naveden je doprinos povećanju korišćenja obnovljivih izvora energije sa posebnim akcentom na korišćenje sunčeve energije, uz smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu i u vezi s tim zaštita, kontrolisano i održivo korišćenje prirodnih resursa kao obnovljivih izvora energije.

„Energetska efikasnost na području Кolubarskog basena biće značajno unapređena planiranjem izgradnje vetrogeneratora i solarnih elektrana u okviru basena na najpovoljnijim lokacijama, koje će biti prikazane kroz Registar lokacija elektrana OIE“, piše u uredbi u kojoj je, od OIE projekata, detaljnije obrađen samo onaj koji se odnosi na izgradnju solarne elektrane Kolubara B.

U okviru te odluke citirani su podaci koji ukazuju na to da je raspoloživi potencijal sunčeve energije u Kolubarskom basenu visok i pogodan za korišćenje kako aktivnih, tako i pasivnih solarnih sistema.

„Na Planskom području prosečna vrednost energije globalnog zračenja na godišnjem nivou iznosi oko 1.400 kWh/m². Prema rezultatima istraživanja (iz 2008. godine), prosečan godišnji broj sati sa insolacijom (sunčani sati) iznosi oko 2.000, što predstavlja dobre uslove za iskorišćavanje solarne energije“, stoji i u izmenjenoj Uredbi.

Izvor: Uredba, zona potencijalne lokacije SE Kolubara B

Može se, kako je navedeno, konstatovati da Plansko područje spada u povoljne zone za korišćenje solarne energije primenom pasivnih i aktivnih solarnih sistema, pre svega za proizvodnju toplotne energije, ali i za primenu principa pasivne solarne arhitekture.

„Takođe, moguće je primeniti solarne fotonaponske sisteme za proizvodnju električne energije, budući da ove tehnologije konstantno napreduju i daju racionalno utemeljenje za komercijalnu eksploataciju“, navedeno je u Uredbi.

Zato je zaključeno da se u okviru prostornih celina TE Кolubara B, odlagališta Radljevo i Turija na potrebnoj površini, u zavisnosti od tehničko-tehnološkog rešenja, može planirati izgradnja fotonaponskih solarnih elektrana odgovarajućeg kapaciteta „koje će proizvoditi električnu energiju korišćenjem metode konverzije neakumuliranog sunčevog zračenja u jednosmernu struju preko odgovarajućih solarnih panela na bazi poluprovodničke tehnologije (PV) ili u skladu sa tehnologijom koja bude primenjivanja u vreme izrade tehničke dokumentacije“.

„Solarna elektrana Кolubara B, na zemljištu i objektima, predviđena je kao fotonaponska, u mrežnom/paralelnom režimu rada ili za sopstvene potrebe. Predviđeno je postavljanje fotonaponskih panela uz maksimalno energetsko iskorišćenje lokacije, pojedinačne snage koja je raspoloživa na tržištu“, stoji u delu uredbe koji se odnosi na pravila građenja.

„Obezbeđena je visoka dostupnost elektrane na mreži i mogućnost jednostavnog proširenja, decentralizovano rešenje je fleksibilno, jer se lako može smanjiti ili povećati snaga elektrane sa korakom od 1 MW“, stoji u obrazloženju odabranog rešenja za tu solarnu elektranu.

Izvor: EPS

Dodajmo da se u dokumentu Polazne osnove plana razvoja energetske infrastrukture za period do 2028. sa projekcijama do 2030. godine, u kome su pobrojani svi planirani i projekti u toku u domaćem energetskom sektoru, ne pominje izgradnja solarne elektrane Kolubara B – ali se zato pominje izgradnja solarne elektrane (SE) Kolubara A i projekta Kolubara Solar.

EPS, prema podacima iz „Polaznih osnova“, razmatra izgradnju čak 10 solarnih elektrana, od kojih je izgradnja „Petke“ u Kostolcu već u toku, a ukupna vrednost svih tih projekata procenjena je na blizu 767 miliona evra.

Podsetimo, takođe, da se o izgradnji solarne elektrane na prostoru Termoelektrane Kolubara B spekuliše još od 2021. godine, kada je EPS raspisao tender za istraživanje lokacije za tu namenu i izradu investiciono-tehničke dokumentacije.

O povećanju OIE kapaciteta govorio je i v.d. direktora EPS-a Miroslav Tomašević predstavljajući „zeleni bum“ te kompanije, odnosno njihove planove za narednih 15 godina.

„U 2024. godini očekuje se završetak vetroparka Kostolac snage 66 megavata, a investicija je vredna 118,64 miliona evra. U toj godini bi trebalo da bude završena i solarna elektrana Petka, snage skoro 10 megavata, a u prvom kvartalu ove godine očekuje se tender za izvođača radova. U toku je tender za izbor izvođača radova za solarnu elektranu na krovovima TENT A, koja bi, takođe, trebalo da proizvodi prvu zelenu energiju počev od 2024. godine“, rekao je Tomašević krajem januara prošle godine.

Tada je obelodanio i da je planirano da solarni paneli budu postavljeni i na krovovima druge velike termoelektrane, TENT B, i na pepelištima termoelektrana Kolubara A i Morava.

„Uz najavljenu pomoć kreditora EBRD i KfW biće instalisano 71 i 45 solarnih megavata, dok su na području Kostolca planirane solarne elektrane Srednje kostolačko ostrvo, snage 97 megavata i Klenovnik od oko 250 megavata. Nije zanemarena ni mogućnost daljeg iskorišćenja potencijala vetra, jer su na lokaciji Stiško polje kod Kostolca planirana dva vetroparka od po 500 megavata, a ukupna investicija procenjena je na 1,5 milijardi evra“, izjavio je Tomašević.

U uredbi se, inače, naglašava da će biti usvojen novi Prostorni plan za Kolubarski basen ili odgovarajuće izmene i dopune za planski period od 2030. do 2035. godine, i to na osnovu Strategije razvoja energetike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine, „Dugoročnog programa eksploatacije uglja u Кolubarskom i Кostolačkom basenu do 2025. godine sa projekcijom razvoja do kraja veka eksploatacije“, novog Prostornog plana Republike Srbije i drugih strateških dokumenata, kao i odgovarajuće studijske i tehničke dokumentacije za Кolubarski basen.

Prostorni plan će, kako je najavljeno, pored strateškog dela, sadržati i programe preseljenja stanovništva, kao i pravila uređenja i pravila građenja za određene prostorne celine i koridore posebne namene, uključujući delove naselja i infrastrukturne sisteme koji se izmeštaju iz zone rudarskih aktivnosti.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

X