Danas je TUCINDAN – dan kad se kuća SPREMA ZA BOŽIĆ!

Na Tucindan se kolje prase, čije meso će se naći na božićnoj trpezi. Ovaj ritual potiče iz predhrišćanskog doba u ovim krajevima i predstavljao je prinošenje žrtve paganskim božanstvima.

Naša crkva ga je kasnije prihvatila i hristijanizovala, kako bi narod nakon Božićnog posta mogao da uživa u jačoj i mrsnoj hrani, koja mu je neophodna u zimskom periodu.

Tucindan je prema predanju dobio ovo ime jer se nekad pečenica pre klanja tukla ušicom sekire prek grudve soli u platnenoj vrećici stavljenoj na čelo životinje.

U nekim krajevima Božićna pečenica se pravi od jagnjeta ili mlade ovce.

Meso se peče sutradan i na Badnje veče unosi u kuću.

Običaji za Tucindan

Na ovaj dan domaćinstva spremaju kuću za veliki praznik. Tada se i nabavljaju orasi, smokve, suve šljive, bombone i novčići koji će se prosuti za Badnje veče.

Za ovaj praznik je bio običaj i da se vraćaju dugovi, kako domaćin ne bi bio dužan do idućeg Božića-

Dom se čisti, jer slede tri dana u kojima se to ne radi, a domaćica će pripremiti brašno za mešenje, jer treba spremiti badnjaču, a onda i božićnu česnicu.

Za decu se vezuje i jedan od najzanimljivijih običaja na Tucindan. U mnogim krajevima u krajevima u Srbiji veruju da na taj dan decu ne treba nipošto tući i da će na svakom mestu gde prime neku ćušku nastati čirevi. Nasuprot tome, u drugim krajevima kažu da baš na Tucindan decu treba simbolično povući za uvo pa će biti dobra i slušati roditelje tokom cele predstojeće godine.

Na Tucindan se, prema narodnom verovanju, ne sme ništa davati iz kuće, a to je dan kada se tradicionalno vraćaju dugovi da domaćin ne bi bio dužan do sledećeg Božića.

U nekim krajevima, na Tucindan se ne večera za stolom nego na podu. Prvo se postavljaju so i beli luk, a onda hleb, pasulj, kupus. Dodaje se zatim i ostala posna hrana koju je domaćica pripremila, a za večerom domaćin mora biti okrenut istoku.

Foto: Arhiv