Veruje se da tada Sveti Petar otvara grobove, a plamen sveće osvetljava put pokojnicima do narednih Velikih Zadušnica, a molitva pomaže isceljenju njihove duše.
Ovaj pokretni praznik uvek pada u subotu, sedmicu uoči početka Vaskršnjeg posta, najranije 6. februara, a najkasnije 13. marta, ali uvek u subotu. To je ujedno i poslednji vikend pre Vaskrsa kada se jede meso.
Ako niste u mogućnosti da posetite grobove svojih bližnjih, možete upaliti sveću u crkvi i pomoliti se za njihove duše.
Sveštenik Predrag Popović podelio je savete o tome kako dostojanstveno obeležiti ovaj dan:
– Umesto cigarete, upalite kadionicu – Ako nemate svoju, možete pozajmiti od nekoga na groblju.
– Možete pričati sa pokojnicima – Nema ničeg lošeg u tome da im se obratite, ispričate šta ima novo i podelite misli.
– Održavajte grobove – Počistite, zalijte cveće i izbegavajte plastične vence i sveće. Patrijarh Pavle je dekretom zabranio plastično cveće na sahranama i parastosima, jer je neprirodno i ne razgrađuje se.
– Ponesite vino i žito – Ako vidite sveštenika, zamolite ga da očita molitvu. Možete poneti i sokove, kafu ili voće za posluženje.
– Izbegavajte gozbe na groblju – Ponašajte se dostojanstveno i sa poštovanjem prema preminulima, sećajući se njihovih dela, vrlina i svega što su nam ostavili.
Velike Zadušnice su prilika da se setimo onih koji više nisu sa nama i da im odamo počast molitvom, svećom i sećanjem.
Foto: Arhiv
