Pravna lica i preduzetnici u Srbiji imaju manje od mesec dana da dostave svoje godišnje finansijske izveštaje Agenciji za privredne registre (APR), pošto je krajnji rok 31. mart. Redovni godišnji finansijski izveštaji (RGFi) i izjave o neaktivnosti podnose se do ovog datuma, dok se konsolidovani finansijski izveštaj (KGFi) dostavlja do 30. aprila.
Iz APR-a podsećaju da je obavezna dokumentacija definisana Zakonom o računovodstvu i da su propisani jasni rokovi, a svako kašnjenje može doneti dodatne troškove i kazne. Osim toga, vanredni finansijski izveštaji moraju biti dostavljeni u roku od 60 dana od datuma bilansa.
Obavezu podnošenja izveštaja imaju sva pravna lica i preduzetnici, uključujući mikro privredna društva, zadruge, ustanove, ogranke stranih pravnih lica i druge subjekte koji podležu Zakonu o računovodstvu. Takođe, obveznici revizije moraju dostaviti dodatnu dokumentaciju u zavisnosti od vrste izveštaja.
Rok za predaju dokumentacije uz RGFi je 30. jun, dok za KGFi važi rok do 31. jula.
Izuzetno, obveznici revizije koji žele da podnesu kompletnu dokumentaciju istovremeno sa RGFi ili KGFi, kao i pravna lica koja se dobrovoljno odluče na reviziju, mogu to učiniti u redovnim rokovima propisanim za dostavu finansijskih izveštaja.
Koliko košta predaja finansijskih izveštaja?
APR je definisao različite naknade za obradu i javno objavljivanje izveštaja, u zavisnosti od obima dokumentacije:
– 3.650 dinara – za obveznike koji podnose kompletan finansijski izveštaj (bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o ostalom rezultatu, izveštaj o promenama na kapitalu, izveštaj o tokovima gotovine i napomene)
– 1.460 dinara – za one koji podnose bilans stanja, bilans uspeha i napomene uz izveštaj
– 570 dinara – za one koji dostavljaju samo bilans stanja i bilans uspeha
– 520 dinara – za vanredne finansijske izveštaje
– 310 dinara – za izjavu o neaktivnosti
– Međutim, svi koji propuste rok moraće da plate dodatnih 3.130 dinara za kašnjenje. Naknada za zamenu dokumentacije ili statističkog izveštaja iznosi 1.040 dinar.
APR dozvoljava predaju izveštaja i nakon isteka zakonskog roka, ali najkasnije do kraja 2025. godine, uz obavezno plaćanje uvećane naknade.
Važno je napomenuti da jednom kada se finansijski izveštaj javno objavi – ispravke nisu moguće. Obveznici mogu odustati od podnetog zahteva sve do završetka obrade i izdavanja potvrde APR-a. Međutim, ako je izveštaj objavljen kao neispravan ne može se dopunjavati – mora se podneti novi izveštaj do kraja 2025. godine.
Takođe, obavezno je da izveštaje sastavljaju isključivo licencirane računovođe koje su upisane u Registar pružalaca računovodstvenih usluga pri APR-u. Privrednici koji angažuju agencije bez licence suočavaju se sa visokim kaznama.
Pravna lica mogu biti kažnjena sa 100.000 do tri miliona dinara. Odgovorno lice u pravnom licu može platiti između 20.000 i 150.000 dinara.
Preduzetnici koji ne poštuju propise mogu biti kažnjeni sa 100.000 do 500.000 dinara.
Pored novčanih kazni, APR može odbaciti izveštaje koji nisu u skladu sa propisima, što može dovesti do dodatnih administrativnih problema i finansijskih troškova.
Posebna pažnja usmerena je na rad računovođa, s obzirom na to da zakon nalaže da pružalac računovodstvenih usluga mora imati najmanje jednog zaposlenog sa punim radnim vremenom i odgovarajućim sertifikatom. Ako se ispostavi da je finansijski izveštaj sastavio neko ko nije registrovan u APR-u, taj izveštaj će automatski biti odbijen.
“S obzirom na blizinu krajnjeg roka, preduzetnici i firme treba što pre da pripreme i dostave svoje finansijske izveštaje kako bi izbegli dodatne troškove i moguće kazne. APR je jasno definisao pravila i cene, a nepoštovanje rokova može doneti značajne finansijske i pravne posledice. Zato je savet svim privrednicima da provere svoje obaveze i na vreme ih ispune kako bi izbegli komplikacije u poslovanju”, savetuju knjigovođe.
Foto: Arhiv
