U Valjevu je u okviru akcije ozakonjenja nelegalno izgrađenih objekata podneto 9.700 prijava, iako su ranije procene ukazivale na postojanje oko 90.000 takvih objekata. Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, usvojen krajem oktobra 2025. godine, omogućio je građanima da prijave svoje nelegalne objekte, a akcija je trajala dva meseca. Tokom ovog perioda, i pored produženog roka, Valjevo je zabeležilo velike gužve.
Cilj ovog zakona nije klasično ozakonjenje sa komplikovanom dokumentacijom, već brzo evidentiranje i upis vlasništva. Vlasnicima je omogućeno da izvrše upis uz naknadu koja se kreće od 100 do 1.000 evra, dok su građani iz osetljivih socijalnih grupa oslobođeni plaćanja. Snežana Bogdanović, šef ozakonjenja Gradske uprave Valjevo, istakla je da je najveće interesovanje bilo za porodične stambene objekte i pomoćne ekonomske objekte.
Iako je podnet značajan broj prijava, očekivanja su bila veća. Među građanima se često čulo uverenje da zakon ne donosi pravu legalizaciju, već samo naplatu poreza za one koji do sada nisu plaćali. Opoziciona kampanja dodatno je podstakla sumnje, ističući da zakon više evidentira nego što legalizuje, a da postoji i strah da bi nebezbedni objekti mogli dobiti legalan status. Takođe, pitanje žalbe i pravne zaštite nije dovoljno jasno rešeno.
Rok za upis je istekao, a ranije je naglašeno da objekti koji nisu prijavljeni mogu biti preneti u vlasništvo države ili uklonjeni. Sa obzirom na to da je u Valjevu prijavljeno svega 10 do 11 odsto objekata u odnosu na procene, postavlja se pitanje da li je moguće ukloniti sve nelegalne objekte. Realnost je da grad Valjevo nema kapacitete za takav proces, s obzirom na veliki broj objekata. Svaki postupak uklanjanja zahteva pojedinačno rešenje, pravni postupak sa žalbenim rokom, a zatim i izvršenje, što dodatno komplikuje situaciju.
Takođe, masovna rešenja o rušenju mogla bi dovesti do hiljada tužbi protiv države, kao i ozbiljnih socijalnih i političkih posledica. Stoga se očekuje da će država, ukoliko želi da reši problem nelegalne gradnje, u narednom periodu primeniti različite modele evidentiranja, uključujući upis bez aktivnog učešća vlasnika.
Pravnici sugerišu da bi mogle biti primenjene i „tihe mere pritiska“, poput poreskih obaveza ili otežanog postupka nasleđivanja i otuđenja nepokretnosti. Ključno pitanje ostaje — ako je prijavljeno tek oko deset odsto objekata, teško je tvrditi da zakon suštinski rešava problem nelegalne gradnje; pre se čini da menja način na koji država vodi evidenciju, a ne stanje na terenu.
Foto: valjevonadlanu.rs
Leave feedback about this