Za neke građane put do prodavnice, kafića ili javne ustanove traje svega nekoliko minuta. Za mladića iz Valjeva koji živi sa cerebralnom paralizom i koristi invalidska kolica, isti put često znači suočavanje sa brojnim preprekama. I dok se o pravima osoba sa invaliditetom sve više govori, svakodnevni život pokazuje da ravnopravnost još nije dostupna svima. Njegova priča otvara važno pitanje – da li je naš grad zaista prilagođen ljudima koji se kreću drugačije?
Koliko je Valjevo zaista pristupačno osobama sa invaliditetom? Priča mladog Valjevca sa cerebralnom paralizom, koji koristi invalidska kolica, otvara pitanje koje se tiče čitavog društva – da li osobama sa invaliditetom zaista omogućavamo ravnopravno učešće u svakodnevnom životu?
Za većinu ljudi odlazak do prodavnice, kafića, banke, pošte, doma zdravlja ili neke druge javne ustanove predstavlja najobičniju svakodnevnu obavezu. Za osobu koja se kreće u invalidskim kolicima, međutim, isti put može da bude pun prepreka.
Visoki ivičnjaci, neprohodni trotoari, automobili parkirani na mestima namenjenim osobama sa invaliditetom, nepristupačni ulazi i objekti bez odgovarajućih rampi samo su deo problema sa kojima se osobe sa invaliditetom svakodnevno susreću.
Mladić sa cerebralnom paralizom iz Valjeva želi ono što želi i većina njegovih vršnjaka – da bude samostalan, da izlazi, druži se, radi, putuje i samostalno donosi odluke o svom životu.
„Ne treba mi sažaljenje. Potrebna mi je mogućnost da ono što drugi mogu da urade bez razmišljanja mogu da uradim i ja“, poruka je koja najbolje opisuje potrebu za društvom bez barijera.
Kada običan izlazak postane izazov
Kretanje gradom za osobu u invalidskim kolicima zahteva mnogo više planiranja. Pre nego što izađe iz kuće, mora da razmišlja da li će moći da pređe ulicu, da li postoji spušten ivičnjak, da li će moći da uđe u objekat i da li će u njemu postojati dovoljno prostora za kretanje.
Tamo gde većina građana vidi samo nekoliko stepenika, osoba u kolicima vidi prepreku koju ne može sama da savlada.
Zbog toga pristupačnost nije pitanje luksuza, već osnovni preduslov za samostalan život.
Grad po meri svih građana
Pristupačan grad nije grad koji je prilagođen samo osobama sa invaliditetom. To je grad u kojem lakše žive svi – roditelji sa decom u kolicima, starije osobe, ljudi koji se privremeno kreću uz pomoć štaka, osobe sa povredama, ali i svi građani koji žele bezbedno i nesmetano da koriste javne površine.
Uređeni trotoari, spušteni ivičnjaci, odgovarajuće rampe, pristupačni javni objekti i jasno obeležena parking mesta nisu samo infrastrukturna pitanja. Ona govore koliko je jedna zajednica spremna da vodi računa o svim svojim građanima.
Pravo na obrazovanje, posao i samostalan život
Jedan od najvećih izazova za mlade osobe sa invaliditetom jeste ostvarivanje ekonomske samostalnosti.
Pravo na obrazovanje i rad ne bi trebalo da zavisi od toga da li je zgrada pristupačna, da li postoji odgovarajući prevoz ili da li poslodavac ima razumevanja za potrebe zaposlenog sa invaliditetom.
Osoba sa invaliditetom ne bi trebalo da bude zapamćena samo po invalidskim kolicima. Iza kolica postoji čovek sa znanjem, sposobnostima, interesovanjima, željama i planovima.
Zato je važno govoriti o tome šta osobe sa invaliditetom mogu, a ne samo o onome što im je potrebno.
Ne traži privilegiju, već ravnopravnost
Priča ovog mladog Valjevca nije priča o sažaljenju. Ona je podsećanje da ravnopravnost podrazumeva mogućnost da čovek sam odlučuje gde će ići, šta će raditi, sa kim će se družiti i kako će organizovati svoj život.
Društvo bez barijera ne znači da svi ljudi moraju biti isti. Znači da različitosti ne smeju biti razlog zbog kojeg će neko biti isključen iz svakodnevnog života.
Invalidska kolica nisu prepreka da čovek ima snove. Prepreka nastaje onda kada mu društvo ne omogući da te snove ostvaruje.
Zato je pitanje pristupačnosti Valjeva istovremeno pitanje ljudskog dostojanstva, jednakih mogućnosti i kvaliteta života svih građana.
O ovom problemu potrebno je govoriti ne samo jednog dana u godini, već kontinuirano – kroz iskustva osoba sa invaliditetom, njihove konkretne probleme i primere rešenja koja mogu da učine Valjevo gradom dostupnim svima.
Foto: valjevonadlanu.rs
Napomena: Ovaj tekst izrađen je u okviru projekta „Da se i naš glas čuje“ koji je finansiran iz budžeta grada Valjeva. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Leave feedback about this