Prestanak radnog odnosa ne znači automatski i pravo na otpremninu. Zakon o radu propisuje u kojim slučajevima poslodavac mora da isplati ovu naknadu, a pravo zaposlenog zavisi od razloga prestanka radnog odnosa i uslova propisanih zakonom.
Otpremina zaposlenom u Srbiji pripada u određenim situacijama, među kojima su odlazak u penziju i prestanak radnog odnosa zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, kada zaposleni postaje višak.
Otpremnina za tehnološki višak
Kada poslodavac otkazuje ugovor o radu zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, usled kojih prestaje potreba za obavljanjem određenog posla ili se smanjuje obim posla, dužan je da zaposlenom isplati otpremninu pre otkaza ugovora o radu.
Prema Zakonu o radu, minimalni iznos otpremnine utvrđuje se na osnovu trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada kod poslodavca kod kojeg ostvaruje pravo na otpremninu.
Za obračun se uzima prosečna mesečna zarada zaposlenog isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu isplate otpremnine.
Na primer, ako je prosečna mesečna zarada zaposlenog 90.000 dinara, trećina iznosi 30.000 dinara. Za deset navršenih godina rada koje se uzimaju u obzir prilikom obračuna, minimalna otpremnina iznosila bi 300.000 dinara.
Poslodavac svojim opštim aktom ili ugovorom o radu može da utvrdi i povoljnije uslove za zaposlenog.
Kolika je otpremnina prilikom odlaska u penziju?
Zaposleni koji odlazi u penziju ima pravo na otpremninu u visini od najmanje dve prosečne zarade, prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku.
Ako je kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili ugovorom o radu predviđen povoljniji iznos, primenjuju se odgovarajuće odredbe.
Da li otpremnina pripada zaposlenom koji sam daje otkaz?
Zaposleni koji samostalno otkaže ugovor o radu, po pravilu, nema zakonsko pravo na otpremninu samo po tom osnovu. Isto važi i za sporazumni prestanak radnog odnosa, koji sam po sebi ne obavezuje poslodavca na isplatu otpremnine.
Ni istek ugovora o radu na određeno vreme, po pravilu, ne daje automatsko pravo na ovu naknadu. Ipak, svaki slučaj treba posmatrati u skladu sa konkretnim okolnostima i eventualnim posebnim pravilima koja se primenjuju.
Šta zaposleni može da uradi ako ne dobije otpremninu?
Ukoliko poslodavac ne isplati otpremninu za koju zaposleni smatra da mu pripada, važno je sačuvati ugovor o radu, rešenje o prestanku radnog odnosa, obračune zarade i drugu dokumentaciju koja može biti značajna za ostvarivanje prava.
Zaposleni može da se obrati inspekciji rada ili da potraži pravnu pomoć radi procene daljih koraka. Pritom je važno voditi računa o zakonskim rokovima za zaštitu prava iz radnog odnosa.
Pravo na otpremninu, dakle, zavisi pre svega od razloga zbog kojeg prestaje radni odnos. Pre potpisivanja sporazuma o prestanku radnog odnosa ili prihvatanja uslova koje predlaže poslodavac, zaposleni bi trebalo da se informiše o svojim pravima i mogućim posledicama takve odluke.
Foto: valjevonadlanu.rs
Leave feedback about this