Departizacija javnog sektora, zapošljavanje prema stručnosti, ograničavanje rada na određeno vreme i povećanje minimalne zarade neke su od ključnih mera koje predviđa plan Studentske liste za zaposlene u javnim institucijama i preduzećima. Najavljene su i promene u obračunu plata, kao i unapređenje prava radnika.
Departizacija i zaštita zaposlenih
Radomir Saičić, redovni profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu i član Srpske akademije nauka i umetnosti, govorio je za NIN o planovima Studentske liste nakon pobede na vanrednim parlamentarnim izborima. Među temama o kojima je govorio našao se i položaj zaposlenih u javnom sektoru.
Prema najavama, cilj je sprovođenje sveobuhvatnih reformi koje bi trebalo da obezbede profesionalizaciju institucija, veću pravnu sigurnost zaposlenih i efikasniji rad javnih službi.
Studentska lista poručuje da neće biti masovnog otpuštanja zaposlenih koji su svoj posao obavljali u skladu sa zakonom. S druge strane, odgovornost će snositi oni za koje se utvrdi da su kršili propise i zloupotrebljavali položaj.
Zaposleni su pozvani da prijave nezakonite naloge, nepravilnosti i pritiske na radnom mestu, uz poruku da je zaštita zakonitog rada jedan od prioriteta najavljenih promena.
Zapošljavanje prema stručnosti, a ne partijskoj pripadnosti
Jedna od ključnih tačaka plana odnosi se na departizaciju javnog sektora.
Prema najavama, zapošljavanje u javnim institucijama i preduzećima trebalo bi da se zasniva na stručnosti, kvalifikacijama i profesionalnim rezultatima, umesto na političkoj pripadnosti.
Cilj je da se prekine praksa partijskog zapošljavanja i omogući da radna mesta u javnom sektoru budu dostupna kandidatima koji ispunjavaju stručne uslove.
Ugovori na određeno najduže 12 meseci
Plan predviđa i promene u regulisanju radnih odnosa.
Prema najavljenom predlogu, ugovori o radu na određeno vreme bili bi ograničeni na najviše 12 meseci, nakon čega bi zaposleni, pod predviđenim uslovima, prelazili u radni odnos na neodređeno vreme.
Ova mera trebalo bi da doprinese većoj sigurnosti zaposlenih i smanjenju dugotrajnog angažovanja radnika na privremenim ugovorima.
Rast minimalne zarade i veće plate u obrazovanju
Poseban deo plana odnosi se na reformu zarada.
Najavljeno je da bi osnovna plata trebalo da bude na nivou minimalne zarade, uz postepeno povećanje primanja zaposlenih u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama.
Prema predlogu, u roku od tri godine plate zaposlenih u ovim ustanovama trebalo bi da dostignu nivo od dve i po minimalne zarade za puno radno vreme.
Povećanje bi obuhvatilo sve zaposlene u ustanovama obrazovanja, uključujući vaspitače, nastavnike, administrativno, tehničko i kuhinjsko osoblje.
Četvorodnevna radna nedelja i veća prava zaposlenih
Plan za zaposlene u Srbiji predviđa i mogućnost uvođenja četvorodnevne radne nedelje, odnosno 32 radna časa, ukoliko poslodavac proceni da organizacija posla to omogućava.
Ovaj predlog odnosio bi se na javni i privatni sektor.
Među najavljenim promenama je i pravo zaposlenih da nakon završetka radnog vremena ne moraju da odgovaraju na službene pozive, poruke i elektronsku poštu.
Predviđeni su i minimalni dodaci na zaradu za pojedine oblike rada:
- 150 odsto za rad tokom neradnih praznika;
- 50 odsto za noćni i prekovremeni rad;
- 110 odsto za rad nedeljom.
Najavljene mere predstavljaju deo šireg plana reforme radnog zakonodavstva, čiji je cilj unapređenje položaja zaposlenih, veća sigurnost radnih mesta i uspostavljanje profesionalnijeg i efikasnijeg javnog sektora.
Foto: valjevonadlanu.rs
Leave feedback about this