Foto:valjevonadlanu.rs
Droga osvaja mlade, donja starosna granica se sve više spušta, pa je pored srednjoškolaca drogu najviše koriste mladi uzrasta izmedju 14 i 25 godina ali i starije populacije i oko 50.godina starosti.
Po prestanku dejstva droge, ljudi se osećaju iscrpljeno i mrzovoljno, i gube su želju za kretanjem.
Flaka najčešće može da se nađe u obliku kristalnih „kamenčića“ koji se gutaju, a konzumenti se osećaju kao da imaju natprirodne moći.
Sitni kristali takođe mogu da se udišu, ali i sipaju u elektronsku cigaretu, što omogućava nesmetano konzumiranje u javnosti.
Flakka (Alfa-Pirolidinopentiofenon) je sintetička droga koja se proizvodi do supstanci koje se legalno uvoze iz Kine.
Izgleda kao morska so ili so za kupanje, a miriše kao mačiji urin.
Flaka se proizvodi od sintetičke verzije katinona, a efekat traje oko četiri sata. Za to vreme pojedini uživaoci su se ponašali krajnje bizarno, pa su trčali, cepali odeću sa sebe i „zaskakali“ drveće.
Sve više se koriste sintetizovane droge čije je dejstvo jače, …
Zloupotreba je periodično uzimanje psihoaktivne supstance koje dovodi do oštećenja zdravlja, bilo fizičkog (kao u slučajevima hepatitisa kod unošenja droge nesterilnim špricevima) bilo mentalnog (na primer, epizode depresivnih stanja kod intenzivnog konzumiranja alkohola).
Zavisnost od psihoaktivne supstance podrazumeva postojanje bar tri od navedenih simptoma: žudnja za uzimanjem supstance, fizički apstinencijalni sindrom kada se upotreba supstance prekine, tolerancija na dejstvo ranije efikasnih doza supstance, zaokupljenost supstancom, zapostavljanje drugih interesovanja, veliki utrošak vremena za nabavljanje i uzimanje supstance, kao i nastavljanje uzimanja supstance i pored znanja o njenom štetnom dejstvu.
Postoji psihička i fizička zavisnost od psihoaktivne supstance. Alkohol, sedativi i opijati dovode i do jedne i do druge, ostale droge uglavnom dovode do stanja psihičke zavisnosti čiji simptomi nekada mogu biti vrlo izraženi i uticati na pogoršanje celokupnog psihofizičkog stanja zavisnika.
Apstinencijalni sindrom ili kriza (u žargonu) predstavljaju grupu simptoma koji se javljaju po prekidu unošenja psihoaktivne supstance od koje je osoba zavisna. Početak i tok apstinencijalne krize je vremenski ograničen i zavisi od vrste i količine supstance koja se uzima. Simptomi apstinencijalne krize mogu biti izraženi na psihičkom i na fizičkom, telesnom nivou.
Politoksikomanija je veoma česta pojava medju mladima i predstavlja istovremeno uzimanje više psihoaktivnih supstanci, jer se kombinovanjem različitih droga, lekova i alkohola pojačavaju njihova dejstva.
Klasifikacije psihoaktivnih supstanci
Proizvodnja i korišćenje psihoaktivnih supstanci mogu biti društveno dozvoljeni, ali i ilegalni i zakonom sankcionisani. Po toj osnovi supstance se dele na:
– medikamente: analgetici, sedativi i sl,
– alkohol, kafa i duvan – čija je upotreba raširena i društveno dozvoljena,
Droge čije je korišćenje nezakonito i društveno neprihvaćeno.
Psihoaktivne supstance svrstavaju se, takodje, u tri velike grupe, zavisno od njihovog dejstva na mozak i nervni sistem.
– Depresori – alkohol, sedativi i opijati deluju na mozak tako da dovode do pospanosti, globalnog usporavanja psihomotornih aktivnosti, opuštenosti, osećaja smirenosti, a takodje i snižavaju aktivnosti vitalnih centara za rad srca i disanja.
– Stimulansi – kokain, krek, amfetamini, ekstazi, kanabis, deluju stimulativno na psihomotornu aktivnost, daju osećaj povećane snage, sreće, samopouzdanja, osećaj gubitka zamora, odsustva straha, ubrzavaju rad srca, podižu krvni pritisak.
– Halucinogeni – LSD, meskalin, pejotl i različiti sintetski proizvodi, dovode do stanja izmenjenog opažanja sa pojavom halucinacija, promenjenog osećaja za vreme, prostor, kao i promenjenog doživljaja sebe i okoline.
Ovde je i spisak psihoaktivnih supstanci koje po važećim medjunarodnim klasifikacijama mogu dovesti mentalnih i drugih poremećaja:
– alkohol
– opijati
– kanabinoidi
– sedativi i hipnotici
– kokain
– kofein
– halucinogeni
– nikotin
– isparljivi rastvarači
Oštećenja zdravlja javljaju se i lokalno, tj. na mestu ulaska droge, na primer infekcije kože zbog uzimanja droge nesterilnim iglama, ali mogu biti štetna i za ceo organizam. Može doći do infekcije bakterijama ili virusima koji se prenose zaraženim iglama ili seksualnim odnosima sa inficiranom osobom. Najpoznatije infekcije koje se dobijaju ovim putem su virusima HIV, hepatitisa B i C. Toksičko dejstvo droga naročito oštećuje jetru i bubrege, preko kojih se one metabolišu i eliminišu iz organizma, ali i mozak, srce, pluća, krvne sudove.
