Foto: valjevonadlanu.rs
Cene proizvođača proizvoda poljoprivrede i ribarstva u septembru 2022. godine porasle su za 21,8 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.
Posmatrano po glavnim grupama proizvoda, najveći uticaj na rast cena zabeležen je u grupama: žita (40,8 odsto), stoka i živina (32,6 odsto) i stočni proizvodi (57,2 odsto), pokazuje najnoviji izveštaj Republičkog zavoda za statistiku.
Kada se pogledaju pojedinačni proizvodi, u septembru je najviše poskupelo mleko – čak 63,8 odsto. Odmah zatim slede jaja, koja su zabeležila skok cene od 55 procenata, na trećem mestu je pšenica sa 46,7 odsto, a odmah iza nje krompir čija je cena u odnosu na septembar prethodne godine porasla za 41,7 odsto.
Promene koje se dešavaju na tržištu hrane nisu incidentne, već strukturalne prirode. One su evidentne u poslednje dve godine, a sve je eskaliralo rusko-ukrajinskim sukobom, ocenjuje u razgovoru za Valjevonadlanu.rs agroekonomski analitičar J.Nedeljković.
“Jasno je da će ova situacija potrajati i teško da će se cene hrane vratiti na nivo pre pandemije ili rusko-ukrajinskog sukoba. Promenili su se akteri na svetskom tržištu hrane, pre svega bazičnih poljoprivrednih proizvoda – žitarica i uljarica. U potpunosti se promenila struktura izvoznika i percepcija tražnje. Naravno, uvozno zavisni kupci su požurili na tržište i prave veliki pritisak da bi obezbedili svoje zalihe. Dakle, kompletna slika tržišta se u velikoj meri izmenila i tek ćemo videti koliko će duboke i dugoročne promene proizvesti na tržištu hrane”, smatra naš sagovornik.
Ona kaže da više ni ponuda ni tražnja nisu toliko dominantne u svetlu projekcije cena. Psihologija tržišta je promenjena, a na to je uticala pandemija, zatvaranje granica, ali i jednostrane mere pojedinačnih zemalja kao što su zabrana izvoza, ograničenja i slično.
“Ako se pogleda svetski FAO indeks hrane, evidentno je da je on dostigao svoj maksimum u martu. U poslednjih šest meseci on pada, pa je sa 158 došao na nekih 136-137 indeksnih poena. Međutim, u strukturi ovog indeksa su primarni proizvodi i ukupno ih je pet – žitarice, uljarice, meso, mleko i šećer.
Tih pet grupa proizvoda imaju svoju ponder snagu u strukturi ukupnog jedinstvenog agregatnog pokazatelja“, napominje on i dodaje da smo u proleće imali cenovne pikove žitarica i uljarica.
„Prerađivački sektor nije odreagovao odmah, niti je u tom trenutku podigao cene jer su imali svoje zalihe, ali se efekat sada vidi na rafovima prodavnica. I na tržištu se upravo sada osećaju posledice, i to ne samo u rastu cena, već i sa nestašicama, neredovnim snabdevanjem i slično. Građani su već izmoreni od visokih cena, sada osećaju njihov efekat i udar na kućni budžet jer to traje mesecima„, napominje ona.
Kada je reč o cenama proizvođača proizvoda poljoprivrede i ribarstva u septembru 2022. godine u odnosu na avgust, izveštaj Republičkog zavoda za statistiku pokazuje da su u proseku povećane za 1,3 odsto. Posmatrano po glavnim grupama proizvoda, najveći uticaj na rast cena zabeležen je u grupi stočni proizvodi (9,4 odsto).
Cene u periodu januar-septembar 2022. godine u odnosu na isti period 2021. godine u proseku su povećane za 25,4 odsto. Ovde je najveće poskupljenje zabeleženo u grupama: žita (36,8 odsto), stoka i živina (26,7 odsto) i stočni proizvodi (25,4 odsto).
Dokle će rasti cene hrane?
Na pitanje kakve su prognoze i dokle bi cene mogle da rastu, naš sagovornik kaže da je tržište postalo toliko plahovito i nestabilno da je bilo kakve projekcije vrlo teško dati. Ipak, on ocenjuje da je rast cena realan i da su mere države poput zamrzavanja cena imale efekta.
“Pokušaj države da obuzda cene njihovim ograničenjem u prvi mah su imale psihološki i finansijski efekat na stanovništvo. Sada vidimo da taj mehanizam polako popušta. Mleko je pušteno na režim slobodnog formiranja i svi polako dolazimo do situacije da su cene proizvoda koje gledamo na rafovima prodavnica praktično formirane na bazi kalkulativne cene proizvodnje. Mislim da će takva situacija potrajati, ali da cene više neće tako skokovito rasti, kao u proteklih godinu dana“, zaključuje agroekonomski analitičar J.Nedeljković.
Pratite nas i delite na društvenim mrežama portal „valjevonadlanu.rs“
