Ilustracija/valjevonadlanu.rs
Dugačka je lista zanimanja koja nedostaju preduzećima kako bi optimalno poslovala, ali ne samo to – i kadrovi koji dolaze iz sistema obrazovanja često nemaju ni približno kvalifikacije potrebne za konkretno radno mesto.
Ovo važno pitanje otvoreno je na osnovu zaključka Socijalno-ekonomskog saveta, a Unija poslodavaca Srbije (UPS) započela je razgovore sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja o sveobuhvatnoj reformi obrazovnog sistema Srbije.
“Na listi deficitarnih zanimanja su ne samo visokoobrazovani i kvalifikovani radnici, već i radnici u skoro svim zanatskim zanimanjima. Takvi su, na primer, operateri na CNC mašinama, zavarivači, operateri za izradu nameštaja i osnovne građevinske radove, rukovaoci građevinskom mehanizacijom i vozači. Poslodavci se žale da često traže i tehničare štampe, utrotroničare, mehatroničare, elektrotehničare, tehničare za kompjutersko upravljanje, knjigovođe, autolimare, autoelektričare, metaloglodače, stolare, tesare, zidare, dekoratere zidnih površina i keramičare, zatim armirače, kuvare, mesare, pekare, kadrove iz oblasti nege lepote”, navode za Biznis.rs u Uniji poslodavaca Srbije.
Kako objašnjavaju, ključ za zapošljavanje ovakvih profila je da imaju specifična znanja i veštine potrebne za posao, odnosno određeno radno iskustvo.
U UPS ocenjuju da je kreiranje novih obrazovnih profila jedan složen proces i kažu da predstavnici privrede ne misle da su oni ti koji znaju najbolje i koji treba sami da ga realizuju.
“Reč je o tome da u ovom procesu, koji vode obrazovne institucije i vlasti, poslodavci moraju imati priilku da se izjasne, da kažu koja zanimanja im nedostaju, da ukažu na promene koje su se desile u poslovnoj praksi, da usmere koje profesije treba osavremeniti novim znanjima i specifičnim veštinama. Spram ovih realnih potreba nadležne vlasti bi trebalo da prilagode kurikulume”, ističu u UPS.
