октобар 7, 2024
Valjevo

ŠTA SIPAMO U REZERVOAR? Rezultati analize pokazali koji je dizel najbolji!

Podelite post:

Foto:Zaštitnik potrošača

 

Niske temperature, koje bi već uskoro mogle da nas zadese, zadaju glavobolju vozačima automobila na dizel-pogon. Probleme pravi gorivo neotporno na mraz, zbog čega kola ne mogu da upale.

Analiza koju je za Zaštitnik potrošača uradila akreditovana laboratorija „Jugoinspekt Beograd“ pokazala je da je dizel koji se prodaje na najvećim srpskim pumpama otporan od minus 23 pa do minus 32 stepena Celzijusa * Međutim, prvi kristali parafina pojavljuju se kod nekih uzoraka već na minus 8 stepeni C.

Niske temperature, koje bi već uskoro mogle da nas zadese, zadaju glavobolju vozačima automobila na dizel-pogon. Probleme pravi gorivo neotporno na mraz, zbog čega kola ne mogu da upale.

Analiza koju je za Zaštitnik potrošača uradila akreditovana laboratorija „Jugoinspekt Beograd“ pokazala je da je dizel koji se prodaje na najvećim srpskim pumpama otporan od minus 23 pa do minus 32 stepena Celzijusa, u zavisnosti od toga za koje se gorivo opredelite.

Inspektor „Jugoinspekta“ uzorkovao je evrodizel i dizel-gorivo premijum klase sa šest benzinskih stanica koje imaju više od 50 prodajnih objekata u Srbiji. Svih 12 uzoraka zadovoljavaju zakonske parametre kvaliteta, ali postoje razlike, između ostalog, i u zimskim osobinama dizela koje su nam u ovoj analizi bile prioritet.

Za dizel-gorivo karakteristično je to da se zakonske norme menjaju u zavisnosti od perioda godine u kom se prodaje. To se posebno odnosi na filtrabilnost, odnosno na izdržljivost na niskim temperaturama. Postoji šest takvih perioda, a trenutno je na snazi kriterijum da dizel mora biti otporan na minus 10 stepeni Celzijusa. Ovaj kriterijum važi u periodu od 16. novembra, pa do 15. marta.

U klasi evrodizela uzorak sa benzinske stanice OMV je najlošiji i podnosi temperaturu do minus 25 stepeni. Sledi ga „Lukoil“ sa minus 27, a „Knez“ i „MOL“ su bolji za jedan stepen. Na prvom mestu po ovom parametru je dizel sa „NIS“ pumpi.

Kada govorimo o dizelu iz premijum klase, poredak je nešto drugačiji. Na vrhu lestvice je ubedljiv OMV-ov „max motion“, koji će pokrenuti vaš automobil na minus 32 stepena. Ostali uzorci su pokazali približne rezultate, pa je tako NIS-ov i MOL premijum dizel izdržljiv na minus 29. „Knez“ će paliti do minus 25, a EKO na minus 27 stepena.

 

Ipak, ako ne idete u polarne krajeve, nem

 

a potrebe da bacate novac na najizdržljiviji premijum dizel, jer je on i za tri-četiri dinara skuplji po litru od svojih konkurenata koji zadovoljavaju vrlo pristojne kriterijume.

Ono što stvara problem prilikom paljenja automobila na dizel-pogon zapravo su kristali parafina koji dovode do začepljenja filtera goriva. Tačka zamućenja je pokazatelj kada počinju da se stvaraju prve parafinske čestice. Za ovaj parametar ne postoje zakonske odredbe kao kod filtrabilnosti.

Analiza evro-dizela pokazala je da u ovoj kategoriji najslabiji dizeli počinju da se mute već na minus 8 stepeni Celzijusa. Za dva stepena su otporniji evro-dizel „EKO“ i „NIS“.
U premijum klasi dizela ubedljivo najvišu tačku zamućeja ima onaj OMV-ov, za koji su rezultati analize pokazali da počinje da se muti na minus 11 stepeni. „NIS“ dizel se našao na drugom mestu (minus 10 stepeni), treći je MOL-ov (minus 8). Četvrto mesto dele Lukoil, Knez i EKO sa minus 7.

FILTRABILNOST

Ovo je najvažnija osobina dizela jer ukazuje na to kako se ponaša na niskim temperaturama. U toku godine postoji šest perioda – leto, zima i četiri prelazna. Budući da smo uzorkovanje radili u zimskom periodu (od 16. 11. do 15. 3), gorivo je testirano na maksimalnoj temperaturi od minus 10 stepeni Celzijusa. Ukoliko je filtrabilnost loša, dolazi do izlučivanja kristala parafina, usled čega se zapuše cevi za dovod goriva i filteri.

TAČKA ZAMUĆENJA

Tačka zamućenja predstavlja najnižu temperaturu na kojoj se, prilikom hlađenja, pojavljuju prvi sitni kristali parafina, odnosno gorivo počinje da se muti. Parafin se u dizel-gorivu na niskim temperaturama kristalizuje, a ti kristali začepljuju pore filtera gor

iva. Što je temperatura niža, kristali postaju veći. Kad se povećaju dovoljno da blokiraju protok goriva kroz filter, ne možete pokrenuti motor ili proradi samo na trenutak i ugasi se.

 

Potrošnja i snaga motora

Vozačima je bitna potrošnja goriva, ali i snaga motora koju gorivo daje. To se prikazuje kroz cetanski broj, odnosno gustinu dizela. Ukoliko vam nije važna samo otpornost na niske temperature, važno je da pogledate šta su po ovom pitanju pokazale analize. Onaj koji se pokazao kao najotporniji na mraz, prema drugim parametrima kvaliteta ne svrstava se u vrh lestvice. Isto je i ako govorimo o ekonomičnosti evrodizela. Najekonomičniji evrodizel je sa MOL pumpi, a za njim slede „Knez“ i „Lukoil“. U premijum klasi OMV je na vrhu liste, dok je EKO zauzeo poslednje mesto.
Analizirali smo i sadržaj sumpora koji ukazuje na to koji dizel najviše šteti okolini, ali i metalnim delovima motora, jer što je sadržaj sumpora veći, to je i dizel štetniji za ljude, ali i za kola.
Analizirali smo i tačku paljenja koja predstavlja najnižu temperaturu na kojoj on može

da ispari i formira zapaljivu smešu u vazduhu. Da bi se obezbedila dovoljna sigurnost kod transporta i skladištenja, dizel gorivo mora imati tačku paljenja iznad 55 stepeni.
Svi uzorci zadovoljavaju ovaj kriterijum i kreće s

 

e od 57,5 pa sve do 65,5 stepeni Celzijusa.

 

CETANSKI BROJ

Cetanski broj se odnosi na lakoću samopaljenja. Što je veći cetanski broj, to je lakše paljenje goriva. Veći cetanski broj utiče na bolje sagorevanje goriva, povećanje snage motora i smanjenje potrošnje. Minimalni cetanski broj je 51.

GUSTINA

Gustina dizela izražava se u kg/m3 na temperaturi od 15 stepeni. Važno je da gustina dizela bude u propisanim granicama – od 820 do 845 kilograma po kubnom metru. Ukoliko govorimo o zakonskim normama, povećanje gustine goriva može pozitivno da utiče na povećanje snage motora.

SADRŽAJ SUMPORA

Sadržaj sumpora utiče na povećanje istrošenosti motora, stvaranje taloga, nemogućnost rada filtera čestica i katalizatora, te do povećane emisije štetnih gasova. Maksimalni dozvoljeni udeo sumpora je 10 mg/kg. Takođe, povišeni udeo sumpora izaziva koroziju metalnih delova automobila.

Izvor:Zastitnik potrosaca

Pratite nas i delite na društvenim mrežama “Portal-valjevonadlanu.rs“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

X

Notice: ob_end_flush(): failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/valjevonadlanu/public_html/wp-includes/functions.php on line 5427