5 децембра, 2022
Chicago 12, Melborne City, USA
Privreda Region

Prosečna zaduženost građana u Srbiji 1.650 evra

Foto ilustracija/valjevonadlanu.rs

 

Kreditna aktivnost građana i privrede u Srbiji nastavlja da raste. Po tome što je manje pozajmica za refinansiranje i što građani manje kasne sa otplatom, bankari tvrde da standard raste. Ima i ekonomista koji povećano zaduživanje objašnjavaju zaostalim računima, dugovima i svakodnevnim teškoćama da se preživi, jer sve poskupljuje.

Generalni sekretar Udruženja banaka Vladimir Vasić za RTS kaže da ne očekuje da će brzo doći do poskupljenja kredita već da i ako dođe do rasta euribora to će doći postepeno. Što je zemlja razvijenija, građani sve zaduženiji, a kako kaže Vasić to nije paradoks.

„Kada privredna aktivnost raste ta dobit se preliva i na građane. Prosečna zaduženost naših građana je 1.650 evra. To je brojka i ako se to stavi u društveni kontekst vidi se rast, a sa njim rastu i potrebe građana jer im raste kupovna moć“, rekao je generalni sekretar Udruženja banaka.

Kada je reč o kreditima, građani najviše uzimaju gotovinske kredite – 47 odsto svih kredita plasiranih prema građanstvu su takvi, 42 odsto su stambeni, a ostali su poljoprivredni i slični.

„Rast plasmana banaka prema građanima je oko 9,7 odsto i to je u skladu sa rastom od 7,5 odsto što ukazuje da je ekonomski status svih nas bolji. Sama činjenica da vraćamo kredite znači da je stanje bolje. Nenaplativost kredita je oko 3,2 odsto što je slično onom od pre korona krize“, istakao je Vasić.

Kratkoročnih gotovinskih pozajmica, koje su i najskuplje, prošle godine bilo je najviše pred odmor i početak školske godine, a generalni sekretar Udruženja banaka objasnio je da retko ko razmišlja da kupuje aranžmane kada su najpovoljniji već najčešće to radimo ad hok.

„To su vrhunci u godini i to nije neuobičajeno da se tada najčešće uzimaju pozajmice“, kaže Vasić.

Kako inflacija utiče na pozajmice?

Svi sa velikom zebnjom iščekuju šta će Federalne rezerve SAD u martu odlučiti o kamatama. Očekuje se postepeni rast, jer je inflacija svuda i dalje na veoma visokom nivou.

„Ekonomisti uvek gledaju šta se dešava u Americi ali je nama bliža EU i nema naznaka da će se rast kamata desiti uskoro. Evropska centralna banka neće pre 2023. godine uvoditi restriktivniju monetarnu politiku, odnosno smanjiti količinu novca u opticaju. Porast euribora ide postepeno. Svi koji uzimaju stambene kredite, ukoliko dođe do porasta euribora mogu da očekuju na neku prosečnu ratu kredita od 200-300 evra da očekuju povećanje rate od pet-šest evra“, kaže Vasić.

Kada je reč o likvidnosti banaka u kriznom periodu kakav smo imali sa epidemijom, Vasić kaže da država i NBS mogu da intervenišu kao što je to bio slučaj kada je naplata rata odložena za neki mesec.

Generalni sekretar Udruženja banaka ne očekuje poskupljenje kredita, odnosno rast kamata brzo, i smatra da treba iskoristiti povoljan period i mogućnost da novac „radi za nas“.

Primera radi, ako imate stare prozore, uzmite kredit i zamenite ih jer i ako vam kasnije poraste malo rata kredita imaćete energetsku uštedu. Rast investicionih kredita je takođe vidljiv kod poljioprivrednika koji menjaju zastarele mašine. Čak iako imaju kredit, oni će sa boljim mašinama biti konkurentniji na tržištu“, rekao je generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić.

Pratite nas i delite na društvenim mrežama “Portal-valjevonadlanu.rs“

Leave feedback about this

  • Quality
  • Price
  • Service

PROS

+
Add Field

CONS

+
Add Field
Choose Image
Choose Video
X