фебруар 27, 2024
Valjevo

Najniža osnovica za doprinose ove godine iznosi 30.880 dinara

Podelite post:

Foto: Arhiv

Doprinosi su jedan od nameta koji se mogu menjati iz godine u godinu. Ipak, zakonom su propisani minimalni i maksimalni iznosi osnovice od koje zavisi i visina doprinosa koji će se plaćati.

Na osnovu zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje osnovice se određuju jednom godišnje, i to na osnovu iznosa prosečne zarade za period oktobar-septembar.

Kada je reč o osnovicama za 2022. godinu, one se određuju na osnovu podataka iz perioda od oktobra 2020. godine do septembra 2021. godine, prema podacima koje objavi republički organ za poslove statistike.

Najniža mesečna osnovica predstavlja 35 odsto prosečne mesečne zarade ostvarene za period oktobar-septembar, a najviša pet prosečnih mesečnih zarada. Takođe, zakonom su definisani minimalni i maksimalni iznosi osnovice na koje se obračunavaju porezi.

Poslovni konsultant iz agencija kažu da za 2022. godinu najniža osnovica za doprinose iznosi 30.880 dinara, dok je najviša 441.140 dinara.

„Ukoliko se vrši obračun doprinosa bez isplate zarade, isplata lične zarade preduzetnika, kao i obračun doprinosa osnivača van radnog odnosa, doprinosi se ne mogu obračunati na osnovicu koja je niža od najniže mesečne osnovice, a to je 30.880 dinara. U tom slučaju iznos doprinosa koji se plaća je 11.132,24 dinara“.

U slučaju da zarada prelazi iznos maksimalne osnovice može doći do određenih olakšica.

„Ukoliko je bruto 1 zarada zaposlenog iznad najviše osnovice doprinosa, doprinosi (PIO, zdravstvo, nezaposlenost) se obračunavaju i plaćaju na najvišu osnovicu, dok se porez na zarade obračunava i plaća prema visini zarade. Doprinosi ne rastu, već se plaća dodatni porez na zaradu. Neto zarada na granici najviše osnovice doprinosa iznosi 311.169,14 dinara“, navode iz agencije.

U tabeli je prikazan obračun doprinosa u slučaju isplate neto zarade od milion dinara, gde se vidi da su doprinosi obračunati na najvišu osnovicu, i u ovom obračunu neto zarada je opterećena porezima i doprinosima sa oko 27 odsto, umesto standardnih skoro 60 procenata.

Obračun zarade, neto naknada 1.000.000,00 din

Opis pozicije

Redovna zarad

1

Neto zarada

1,000,000.00

2

Broj radnih dana u mesecu

22

3

Ostvareni dani rada

22

4

Naknada za ishranu topli obrok (red.br. 3x100din dnevno)

0.00

5

Ukupno ugovorena naknada+topli obrok neto

1,000,000.00

6

Najniža, odnosno najviša bruto osnovica na dan obračuna

30,880.00

7

Formula za preračun neto naknade na bruto

8

Bruto naknada (red.br. 7 na red.br.5)

1,206,507.62

9

Osnovica za obračun doprinosa (red. Br. 8 ili red. Br. 6)

441,140.00

10

Obračun doprinosa na teret zaposlenog (red. Br. 9×19.9%)

87,786.86

10.1

Doprinos za PIO (red. Br. 9×14%)

61,759.60

10.2

Doprinos za zdravstvo (red. Br. 8x 5.15%)

22,718.71

10.3

Doprinos za nezaposlenost (red. Br. 9×0.75%)

3,308.55

11

Porez na zaradu (bruto naknada x 10%)

118,720.76

12

Obračun doprinosa za teret poslodavca (red. Br. 9×16.65%)

71,244.11

13

Doprinos za PIO (red. Br. 9×11.0%)

48,525.40

14

Doprinos za zdravstvo (red. Br. 9×5.15%)

22,718.71

15

Ukupan trošak po osnovu naknade (bruto naknada + doprinosi na teret poslodavca)

1,277,751.73

Ukupni porezi i doprinosi

277,751.73

Odnos poreza i neto naknade

27.78%

Kako proveriti da li poslodavci plaćaju doprinose?

Kontrolu obračunavanja i plaćanja doprinosa vrši Poreska uprava, a samu proveru evidencije omogućava Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Na šalteru svake filijale, službe i ispostave RF PIO, nezavisno od mesta prebivališta, građani mogu, uz uvid u ličnu kartu, na licu mesta dobiti odštampano uverenje sa podacima koji su uneti u matičnu evidenciju osiguranika Fonda. Šalteri filijala PIO rade svakog radnog dana od 8 do 15 časova, a usluga izdavanja listinga se ne naplaćuje.

U slučaju da poslodavac ne uplaćuje staž u adekvatnom procentu u odnosu na zaradu, krivičnim zakonikom propisana je, u zavisnosti od visine poreza, određena zatvorska i novčana kazna.

“Odredbama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje propisano je da je obveznik obračunavanja i plaćanja doprinosa iz osnovice i na osnovicu za zaposlene, izabrana, imenovana i postavljena lica i lica koja obavljaju privremene i povremene poslove poslodavac, koji je dužan da doprinose obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove, po propisima koji važe u momentu isplate tih primanja”, objašnjavaju iz Poreske uprave za naš sajt.

Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji definisani su, pored ostalih, i poreski prekršaji i novčane kazne za nepodnošenje i neblagovremeno podnošenje poreske prijave, neobračunavanje, neplaćanje i neblagovremeno plaćanje poreza, kao i za prijavljivanje manjih iznosa poreza i davanje netačnih podataka u poreskoj prijavi.

Kazne za neuplaćivanje doprinosa

Krivičnim zakonikom propisano je krivično delo poreske utaje za lica koja u nameri da potpuno ili delimično izbegnu plaćanje poreza i doprinosa, daju lažne podatke o stečenim prihodima, ne prijave stečeni prihod, odnosno prikrivaju podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi milion dinara.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

X