април 15, 2024
Valjevo

Kazne do pet godina zatvora za prikrivanje stvarnih vlasnika preduzeća

Podelite post:

Agencija za privredne registre (APR) podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka protiv postojećih firmi i njihovih zastupnika koji uopšte nisu evidentirali stvarnog vlasnika. Uz to, prijave se podnose i protiv novoosnovanih kompanija i zastupnika ukoliko u roku od 15 dana od dana osnivanja ne izvrše ovu obavezu.

Privrednici svakodnevno dobijaju pozive iz Prekršajnog suda, plaćaju visoke kazne i ako su registrovani kao „STVARNI VLASNICI“  firmi!

U čemu se svodi problem države ? Kako lažni vlasnik može registrovati predužeće, kad u samom strartu sve banke traže list „STVARNIH VLASNIKA“  da bi otvorili žiro račun? Znači, bez lista upisanih „STVARNIH VLASNIKA“ neće da otvore račun. Na osnovu kojeg zakona APR šalje prekršajne prijave i na ime licne osobe i na ime osnovanog preduzeća ??? Što znači dva poziva svi dobijaju i odrgovaraju i kao provatno lice i kao vlasnik firme !

Na koji način APR dolazi do podataka“STVARNIH VLASNIKA“  preduzeća, ako ti isti vlasnici firmi  nisu registrovani u APR-u kao postojeći i „STARNI VLASNICI“ ???

Postoji li neko u ovoj državi da objasni građanima, privrednicima ovaj postupak, pitanje je svih vlasnika preduzeća protiv kojih su podnete PREKRŠAJNE PRIJAVE i ogromne kazne???

Napominjemo, da server često ne radi i teško se ulogovati,da bi se prijavili kao“ STVARNI VLASNIK“ nekad morate čekati i više dana da proradi a to je jedini način gde se morate prijaviti !

Do 5. aprila 2022. godine u Centralnu evidenciju stvarnih vlasnika upisano je malo više od 87 odsto obveznika evidentiranja,navodi APR.

Zakonom je propisana kazna zatvora od tri meseca do pet godina za registrovane subjekte koji namerno prikriju stvarne vlasnike, ne upišu stvarne vlasnike u Centralnu evidenciju, prijave neistinit podatak, promene ili izbrišu tačnu informaciju o stvarnom vlasniku.   

Takođe, zakonom su propisani prekršaji za registrovane subjekte, odnosno pravna i odgovorna lica u registrovanom subjektu, koji ne izvrše evidentiranje podataka o stvarnom vlasniku u propisanom roku od dana nastupanja osnova evidentiranja. Ista kazna predviđena je i za neevidentiranje tačnih podataka, ako nemaju, odnosno ne čuvaju, odgovarajuće, tačne i ažurne podatke i dokumenta na osnovu kojih su evidentirali stvarne vlasnike”, objašnjavaju iz Agencije za privredne registre.

Zakonom o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika propisano je da i drugi nadležni državni organi, koji vrše nadzor i kontrolu registrovanih subjekata, proveravaju da li imaju evidentirane tačne podatke u Centralnoj evidenciji, kao i da li čuvaju dokumenta na osnovu kojih su evidentirali svoje stvarne vlasnike. Ukoliko utvrde da podaci nisu tačni, ili da registrovani subjekti nemaju sva dokumenta na osnovu kojih su evidentirali podatke o stvarnim vlasnicima, ti nadležni organi su takođe u obavezi da podnesu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Foto: Freepik.com

Novčane kazne za ovu vrstu prekršaja mogu biti od 50.000 do 500.000 dinara pravnom subjektu, odnosno od 5.000 do 50.000 dinara za građane.

Prema podacima APR-a, najrevnosniji u prijavljivanju stvarnih vlasnika su privredni subjekti (89,73 odsto) i zdravstvene ustanove (94,15 odsto), a najmanji procenat evidentiranih imaju ustanove (75 odsto).

“Stvarne vlasnike su evidentirala sva zatvorena akcionarska društva, a u velikom procentu su zastupljene i zadužbine, društva sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.), komanditna društva, akcionarska društva, ortačka društva”, kažu iz APR-a.

Ko ima obavezu prijavljivanja stvarnog vlasnika?

Zakonom o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika propisano je da stvarne vlasnike evidentiraju privredna društva, osim javnih akcionarskih društava, zadruge, ogranci stranih privrednih društava, poslovna udruženja i udruženja (građana), fondacije i zadužbine, ustanove, predstavništva stranih privrednih društava, udruženja, fondacije i zadužbine.

Ovaj zakon ne primenjuje se na privredna društva i ustanove u kojima je Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave jedini član, odnosno osnivač, kao i na političke stranke, sindikate, sportske organizacije, sportska udruženja, crkve i verske zajednice.

Podaci o stvarnim vlasnicima se evidentiraju putem aplikacije, preko portala sa eServisima APR, kojoj se pristupa preko Sistema za centralizovano prijavlјivanje korisnika na internet stranici www.apr.gov.rs.

Da bi evidentirao podatke o stvarnom vlasniku registrovani subjekat treba da ima kvalifikovani elektronski sertifikat (elektronski potpis), zatim instaliran čitač elektronskih kartica i instaliranu NEXU aplikaciju APR-a, kao i nalog na sistemu za centralizovano prijavlјivanje korisnika APR (neophodan za korisnike usluga na portalu eServisi Agencije).

Rok za evidentiranje je 15 dana od registracije, osnivanja ili promene podataka koji se odnose na njihove stvarne vlasnike.

Podsetimo, stvarni vlasnik je fizičko lice koje posredno ili neposredno ima 25 odsto ili više udela, akcija, prava glasa ili drugih prava na osnovu kojih učestvuje u upravljanju pravnim licem, odnosno učestvuje u kapitalu pravnog lica sa 25 procenata ili više udela, odnosno fizičko lice koje posredno ili neposredno ima preovlađujući uticaj na vođenje poslova i donošenje odluka ili koje privrednom društvu posredno obezbedi ili obezbeđuje sredstva i po tom osnovu ima pravo da bitno utiče na donošenje odluka organa upravljanja privrednim društvom prilikom odlučivanja o finansiranju i poslovanju.

Stvarni vlasnik je fizičko lice koje je osnivač, poverenik, zaštitnik ili lice koje ima dominantan položaj u upravljanju u drugom licu stranog prava, kao i fizičko lice koje je registrovano za zastupanje zadruge, udruženja, fondacije, zadužbine ili ustanove, ako ovlašćeno lice za zastupanje nije prijavilo drugo fizičko lice kao stvarnog vlasnika.

Prema izveštaju Manivala Saveta Evrope za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma od 13. decembra 2021. godine, Srbija je unapredila mere i postigla značajan napredak u nivou usaglašenosti sa standardima Međudržavnog tela za kontrolu i sprečavanje pranja novca (FATF), na osnovu kojih je ocenjeno da je država „u velikoj meri usklađena“ u četiri oblasti obuhvaćene međunarodnim standardima u ovoj oblasti.

Foto:biznisvesti.rs

Pratite nas i delite na društvenim mrežama “Portal-valjevonadlanu.rs“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

X