април 18, 2024
Valjevo

Uzgajanje industrijske konoplje postaje sve unosniji biznis

Podelite post:

Foto:Agrotv

Uzgajanje industrijske konoplje u poslednjih nekoliko godina postaje sve popularniji biznis u celom svetu, a samo u Evropi se od ove delatnosti godišnje prihoduje oko 56 milijardi evra.

Svake godine se u Srbiji povećava broj plantaža pod industrijskom konopljom (kudelja). Tako se ove godine pod ovom biljkom, koju mnogi nazivaju biljkom budućnosti, našlo oko 800 hektara.

Agronomi ističu da je uzgoj ove biljne vrste veoma isplativ, jer, recimo, može da donese godišnji prihod za tri do četiri puta veći od prihoda kod uzgoja kukuruza.

U Udruženju proizvođača i prerađivača alternativnih biljnih vrsta „Konoplja“ podsećaju da se bivša Jugoslavija sredinom 20. veka ubrajala među najznačajnije proizvođače ove industrijske biljke. U Odžacima je, da podsetimo, bila jedinstvena berza kudeljne stabljike, odakle se diktirala cena od Italije do Engleske.

– U jednom trenutku, naftno-hemijski lobi je shvatio da im je konoplja ozbiljna konkurencija, jer sve ono što se pravi od plastike, može da se napravi i od konoplje. Tako je krenulo organizovano uništavanje ove biljke, pa je to zahvatilo i našu zemlju, posebno pričama o štetnosti marihuane, koju su izjednačili sa industrijskom konopljom – kaže dr Maja Timotijević, predsednica ovog udruženja.

Broj zainteresovanih poljoprivrednih proizvođača raste iz dana u dan, jer je ovo, kako kaže, biljka koja zahteva malo a daje puno, pošto se, recimo, od nje proizvodi više od 50.000 proizvoda. U domaćim propisima, koji su još važeći, piše da se od konoplje prave samo vlakna i hrana za ptice, a nigde se ne spominje njen značaj u industriji papira, u tekstilnoj, prehrambenoj i farmaceutskoj industriji, u kozmetici, građevinarstvu i zaštiti životne sredine.

– Obraćala sam se ministarstvima poljoprivrede, zdravstva i unutrašnjih poslova, pošto su sva tri uključena prilikom prikupljanja dozvola za uzgajanje konoplje. Molila sam ih da se regulative promene, da budu prilagođene razvoju ove grane poljoprivrede – rekla nam je dr Timotijević.

Proizvođači konoplje širom Srbije kažu da se uzgoj konoplje i te kako isplati, pa je mnogi seju svake godine na mestima gde su ranije gajili pšenicu ili kukuruz. U Koštunićima kod Gornjeg Milanovca nedavno je osnovana prva eko-zadruga „Srpski domaćini“, koja će se baviti proizvodnjom organske hrane, između ostalog i lekovitog bilja i konoplje koja će se koristiti u medicinske svrhe.

Problem je što zakonska regulativa nije dovoljno uređena kako bi u potpunosti bio iskorišćen potencijal ove biljke, i to zbog sastojka THC koji se, za razliku od marihuane koja predstavlja njenu „sestrinsku biljku“, nalazi u veoma malim količinama, te se stalo na tome da je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo odluku kojom je dozvoljeno sejanje, ali ne i korišćenje konoplje u ljudskoj ishrani.

Da bi se ovakvo stanje promenilo, osim brojnih udruženja inicijativu za promenu zakona koja bi omogućila upotrebu industrijske konoplje u ljudskoj ishrani podnela je i Privredna komora Srbije (PKS).

„To je grana industrije koja je jako dobro razvijena u mnogim zemljama, pa čak i u mnogim zemljama Evropske unije. Mi smo imali i u Privrednoj komori nekoliko različitih sastanaka i upita i od stranih investitora koji su bili zainteresovani da pokrenu proizvodnju konoplje, ali isto tako i preradu, s obzirom na to da su ovo proizvodi koji se jako dobro prodaju na svetskom tržištu i imaju dobru cenu“.

Pratite nas i delite na društvenim mrežama “Portal-valjevonadlanu.rs“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

X