3 децембра, 2022
Chicago 12, Melborne City, USA
Da budemo isti

DA BUDEMO ISTI: Zašto su baš mladi u Srbiji u najvećem riziku od siromaštva?

Foto: Solidarna kuhinja

U Srbiji u apsolutnom siromaštvu živi 6,2 odsto građana, dok je u 2021. godini u riziku od siromaštva bilo oko milion i po stanovnika, odnosno 21,2 odsto ukupne populacije,takođe i veliki broj Romske populacije što pokazuju podaci Republičkog zavoda za Statistiku (RZS).

U najvećem riziku od siromaštva su mladi koji imaju između 18 i 24 godine, i stariji od 65 godina.

Ko se svrstava u najsiromašnije

Stopa rizika od siromaštva predstavlja procenat lica čiji je raspoloživi ekvivalentni prihod niži od praga rizika od siromaštva, koji je u 2021. iznosio 24.064 dinara mesečno za jednočlano domaćinstvo. Ova stopa ne pokazuje koliko lica je stvarno siromašno, već koliko njih ima prihod niži od praga rizika.

Prag rizika od siromaštva za domaćinstvo sa dvoje odraslih i jednim detetom mlađim od 14 godina iznosio je 43.315 dinara, dok je za četvoročlano domaćinstvo sa dvoje odraslih i dvoje dece mlađe od 14 godina iznosio 50.533 dinara.

Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti pokazuje procenat lica koja su u riziku od siromaštva ili su izrazito materijalno uskraćena, ili žive u domaćinstvima veoma niskog intenziteta rada.

Iz Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) kažu da su ljudi između 18. i 24. godine u najvećem riziku od siromaštva jer u tom periodu najčešće izlaze iz sistema obrazovanja i ulaze na tržište rada.
„Najveći problem zapravo predstavlja neusaglašenost sistema obrazovanja i tržišta rada, te nepostojanje podsticajnih politika i mera za tranziciju mladih na tržište rada. Čak 41,1 odsto mladih se kroz Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji izjasnilo da nije zadovoljno sistemom obrazovanja, 58 odsto ne radi na poziciji za koju se školovalo a 20 procenata je na zaposlenje čekalo duže od tri godine“, ističu iz KOMS.

Upravo ovaj problem adresirali su i mladi ljudi tokom dijaloga sa premijerkom 2019. godine, kada je kao odgovor na adresirani problem Vlada Srbije kreirala program „Moja prva plata“. Daljom evaluacijom programa uvidelo se da je veliki nedostatak činjenica da Srbija nema zakon o radnim praksama koji bi obezbedio adekvatnu brigu o mladima koji su u programu prakse.

Engleska skraćenica NEET (Not in employment, education or training) predstavlja oznaku za društvenu grupu mladih koji nisu u obrazovnom sistemu, zaposleni ili na obuci. Ova socijalna grupa je uglavnom isključena sa tržišta rada i u isto vreme često nevidljiva za državne institucije. U Srbiji se, prema rečima naših sagovornika, velika grupa mladih nalazi se u NEET situaciji.

„Mladi koji su u NEET situaciji su oni koji su izašli iz sistema obrazovanja, a nisu zaposleni i/ili u procesu obučavanja. Ovakvi mladi su najčešće nevidljivi za sistem, te je veoma teško dosegnuti do njih i uticati na poboljšanje njihovog položaja i ekonomskih uslova. Upravo iz ovog razloga je za Republiku Srbiju izuzetno značajan proces implementacije programa Garancije za mlade, koji se sprovodi u državama članicama EU“, objašnjavaju iz KOMS.

Program Garancija za mlade treba da obezbedi brz prelazak mladih iz sistema obrazovanja na tržište rada, time što će država mladoj osobi u roku od četiri meseca obezbediti nastavak školovanja, zaposlenje ili obuku.

Na pitanje da li su mladi u tom rasponu godina najčešće na granici siromaštva i u zemljama regiona, naši sagovornici kažu da je situacija veoma slična kao i u Srbiji.

„Nažalost, određeni negativni trendovi kada je u pitanju ekonomski položaj mladih Roma zastupljeni su u gotovo svim državama regiona, uz određene specifičnosti vezane za svaku državu. Generalni je trend potreba za unapređenjem i inoviranjem sistema obrazovanja, ali i usaglašavanjem sa tržištem rada, zbog čega je kampanja implementacije programa Garancija za mlade pokrenuta od strane mladih i institucija na regionalnoom nivou“, kažu iz Krovne organizacije mladih Srbije.

Rešenje uvek postoji, naročito da se pomogne mladima da ne budu najugroženija grupa. U većini slučajeva država je ta koja bi trebalo da obezbedi mehanizme da mladi ljudi dobiju adekvatno obrazovanje i da lakše dođu do posla.

„Kako bi se ekonomski unapredio položaj mladih Roma, ali i kreirale mogućnosti za usavršavanje i napredovanje, potrebno je doneti zakon koji će regulisati radne prakse i kreirati programe koji odgovaraju potrebama mladih. Program Garancija za mlade predstavlja veliku mogućnost za integraciju mladih na tržište rada, ali i pružanje adekvatnih znanja i veština za osamostaljivanje mladih. Donošenjem Zakona o radnim praksama urediće se oblast u kojoj mladi često dolaze u situaciju eksploatacije kroz besplatan rad bez mentorstva i adekvatne novčane nadoknade“, ističu iz KOMS-a.

Normativno-strateški okvir, programi i mere koji su navedeni predstavljaju samo početak intervencija koje je potrebno načiniti kako bi se položaj mladih unapredio, te stvorile mogućnosti za njihovom ekonomskom samostalnošću i uklanjanje rizika od siromaštva.

Pratite nas i delite na društvenim mrežama portal „valjevonadlanu.rs“

Leave feedback about this

  • Quality
  • Price
  • Service

PROS

+
Add Field

CONS

+
Add Field
Choose Image
Choose Video
X