април 23, 2024
Valjevo

DA BUDEMO ISTI: Romi u oblasti obrazovanja

Podelite post:

 

 

 

 

 

 

Problemi sa kojima se Romi susreću u svakodnevnom životu čine jednu nerazdvojnu celinu, jer svaki njen segment ima direktan uticaj na preostale.
Nizak nivo obrazovanja, pored drugih faktora, kao što su nomadska tradicija, usporena integracija, diskriminacija, doprinose generacijskom siromaštvu Roma. Nizak obrazovni nivo utiče na materijalnu poziciju i kvalitet svih aspekata života (održavanje domaćinstva, podizanje dece, ostvarivanje svih prava). Za stabilnost prihoda i stabilnost radnog odnosa osoba mora imati završenu bar osnovnu školu, koju Romi uglavnom ne završavaju zato što nemaju uslova za to, te tako ulaze u začarani krug siromaštva i najnižeg društvenog položaja.

škola

Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina  Romima je priznat status nacionalne manjine. Ovaj zakon pripadnicima nacionalnih zajednica jemči pravo na predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje na maternjem jeziku.
Država se obavezala da pripadnicima manjinskih nacionalnih zajednica obezbedi uslove za obrazovanje na maternjem jeziku, a dok se ne stvore uslovi za to, država je obavezna da im obezbedi dvojezičnu nastavu ili pohađanje nastave na maternjem jeziku sa elementima nacionalne istorije, tradicije i kulture.

Postoji i zakonska mogućnost da se jezik, istorija i kultura uklјuče u nastavni plan i program redovnih škola i da se osnivaju učitelјski fakulteti i privatne obrazovne institucije. U zakonodavstvu Republike Srbije obrazovanje je priznato kao društveno, ekonomsko i kulturno pravo garantovano Ustavom, a obrazovanje pripadnika nacionalnih manjina, pored ostalih zakona i podzakonskih akata, uređeno je i Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina i Zakonom o ratifikaciji Evropske povelјe o regionalnim i manjinskim jezicima.

Međutim, u praksi sve funkcioniše drugačije, a rano napuštanje osnovnog školovanja klјučni je problem u obrazovanju romske dece, čime se pokazuje da država ne uspeva da obezbedi toj deci da steknu ni nivo obrazovanja garantovan Ustavom.

Pristupajući Dekadi inkluzije Roma 2005–2015, Vlada Republike Srbije je 2005. godine usvojila Jedinstveni akcioni plan za unapređivanje obrazovanja Roma u Srbiji.
Strateški elementi unapređenja obrazovanja Roma obuhvaćeni su i širim razvojnim strategijama na državnom ili resornom nivou: Strategijom za smanjenje siromaštva, u kojoj poseban odelјak Smanjenje siromaštva kod Roma definiše obrazovanje kao prioritet, Nacionalnom strategijom Srbije.

Data je i analiza mogućih uzroka slabijeg uspeha romskih učenika u kojoj je jedno od objašnjenja u socijalnom poreklu (deca su iz siromašnih porodica imaju nizak nivo obrazovanja).
Međutim, ukoliko je nizak socijalni i obrazovni status porodice jedini uzrok školskog neuspeha, onda bi bilo očekivano da i neromski učenici sličnog socijalnog porekla imaju slabiji uspeh. U tom slučaju bismo mogli govoriti da škole (i vrtići) pružaju isti nivo kvaliteta obrazovanja svim učenicima i da ne doprinose postojećem jazu između romskih i neromskih učenika u školskom postignuću. Ali, analiza postignuća romskih i neromskih učenika pokazuje da razlika u postignućima ipak postoji, jer romski učenici imaju slabije rezultate na standardizovanim testovima od neromskih učenika sličnog porekla. Drugačije rečeno, razlike u postignućima se ne mogu objasniti samo socio-ekonomskim faktorima, već je moguće da jedan deo objašnjenja zašto romska deca postižu slabije rezultate leži i u nižem kvalitetu obrazovanja za romsku decu u osnovnim školama, ali i u predškolskim ustanovama. Niži kvalitet obrazovanja u ovom slučaju znači drugačije stavove nastavnika prema romskim učenicima u odnosu na neromske učenike, npr. smanjivanjem očekivanja od romske dece. Samim tim, romska deca dobijaju manje podsticaja od svojih nastavnika, što je takođe uzrok nižih postignuća.

Možemo pretpostaviti da, kada bi se slična analiza sprovela u okviru predškolskog sistema, rezultati ne bi bili drugačiji. U stvari, u okviru predškolskog perioda to već počinje, a u osnovnoj školi se samo nastavlјa, i onda sledi često ponavlјanje razreda i izrazito loša postignuća koja se potom, nažalost, koriste kao „argumenti” za segregaciju romske dece u drugi tip škola. Slabe ocene postaju opravdanje za premeštanje dece u specijalne škole i škole za obrazovanje odraslih.

Pratite nas i delite na društvenim mrežama portal „valjevonadlanu.rs“

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

X