октобар 11, 2024
Valjevo

DA BUDEMO ISTI: Borba za život sa invaliditetom

Podelite post:

 

 

 

 

 

Kotešica je na severnoj strani grada Valjeva i kao i susedni Kozličić na obema obalama reke Rabasa. Selo je u šumskom, brdovitom i vrlo neravnom kraju. Zemljište je krečnjačko i mestimično sa vrtačama. Brda su kosanjice Jautine ispresecane mnogim potocima, te su manje-više usamljene i malo plećaste. Kuće su seoske po uvalama i ravnijim padinama ili su spuštene u same doline reka i potoka. Glavnija uzvišenja u selu su: Vis nad Kojićima, Carić do Bukovice i Rabasa, Divlje Brdo do Rađeva Sela i Pogledala.

Na Divljem Brdu, na južnoj strani sela, iznad Rađevog Sela, nalazi se 10 romskih kuća. Onu su vere pravoslavne, zanimaju se zenljoradnjom, kovačkim zanatom a po malo i sviranjem. Kuće su im manjeg obima od seoskih kuća, a grade ih isti majstori, koji to čine i seljacima; svoje vlastite zemlje malo imaju, te s toga rade drugome za nadnicu, a ređe uzimaju zemlje pod zakup. Stoke nikakve ne drže, a svaki ima po malo i svoga voća.

Kotešica je zemljom siromašno selo. Zemlje su oko kuća, po plećima pojedinih brda, a malo po padinama i dolinama potoka i reka. Zemlje su suviše posne, hladne, peskovite i nepodesne za zemljoradnju, dokle za šumarstvo, voćarstvo i vinogradarstvo su neobično podesne.

Šume je u selu dosta. Uopšte može se reći da je Kotešica šumsko selo, selo u kome svaka imućnija porodica, kao i u susednoj Joševi, ima dva puta više šumske zemlje nego ziratne. Šuma je od lisnatog drveta, a upotrebljavaju se za gorivo i za građu, kao što se svake godine i znatna količina seče i prodaje; zajednica još ima u šumi i to porodičnih, a to su ona mesta koja su stranovita, sa slabom šumom, pa su ostavljena za ispuste i ispašu.

Izvora ima dosta. Mnogi od njih grade kratke nepresušne potoke, koji se posle kratkog toka ulivaju ili u Rabas ili Kotešku Reku. Izvori su u padinama, većinom po džematima, gde su kuće, te se narod jedino njima služi. Od tekućih voda su u selu Rabas, koji teče iskrivudano, zadržavajući, više-manje, istočni pravac. U njega ulazi Koteška Reka, koja dolazi sa severne strane sela, plahoovita je i dosta štete čini okolini ali malo kućama, koje su mahom visoko dignute iznad njenog korita. Obe ove reke presušuju, ali ima izvoraca, koji ne presušuju i koji silaze u njih, te tako čine da i ove reke imaju svoje vode i preko leta na virove. Pored Rabasa su najglavniji izvori i od njih su napravljene česme, kojima se služe meštani i putnici, kao što je česma Crkvenac.

Od novembra do maja vredan hendikepiran mladić, Romske nacionalnosti, pravi metle od brezovih grančica, za kojima vlada velika potražnja. Posao je lak, a zarada solidna stoga se ovaj vredni momak ne libi da zasuče rukave i sa makazama krene u pohod.

– Sirovinu mahom nalazim u okolnim šumama, gde ima dosta breze. Tokom zime kada je završen rad u polju, pravim snopove od mlađih graničica različitih dužina i koje pakujem i kasnije nudim kupcima. Ja to radim poslednjih 15 godina jer nije težak fizički posao, čak ga rade i stariji ljudi, samo su vam potrebne makaze i eto zarade. U jednom satu ja pripremim oko pet snopova i kada pomnožite sa 350 dinara eto vam zarade“, kazao je Petrović .

Svako ko mete zna da je za taj posao najkvalitetnija i najbolja metla od brzovih grančica, stoga Njagoš sve što napravi to i proda. Osim domaćih za njegov proizvod zainteroseovali su se i kupci iz regiona.

– Udarni period je od novembra do maja, kada prodam i do 10.000 snopova ovih korisnih grančica. Mogu da ih prodam u neograničenim količinama jer je potražnja velika, a cena pristupačna. Osim što grančice skupljam sam, zbog velikog broja kupaca počeo sam i da ih otkupljujem. Svaki ovaj snop težak je oko 7 kilograma i lako se transportuje do kupaca, dodao je Petrović.

Pored pravljena metli od ovih grančica, breza je korisna i za mnoge druge stvari.

– Ona ima mnoga lekovotih svojstva, pored toga što se iz nje može cediti sok, može se koristiti za čaj, kao i u prehrambenoj industriji. Za mene je kao poljoprivrednika tokom zime posao sa metlama odlična zarada, kada dnevnom mogu zaraditi i do 80 evra – zaključio je on.

Tako vredan čovek zarađuje za život iako je lice sa invaliditetom. Kako nam kaže, na taj način ulepša sebi dan i zaradi za pristojan život .

Pratite nas i delite na društvenim mrežama portal „valjevonadlanu.rs“

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

X

Notice: ob_end_flush(): failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/valjevonadlanu/public_html/wp-includes/functions.php on line 5427