Foto: Tanjug
Situacija na Kosovu i Metohiji, francusko-nemački plan koji je postao novi pregovarački okvir za dijalog sa Prištinom, kako će Srbija odgovoriti na pritiske Zapada da se što pre reši kosovsko pitanje biće teme današnje posebne sednice kojoj će prisuatvovati i predsednik Aleksandar Vučić.
10.08. – Obraćanje predsednika Vučića
– Želim svima da se zahvalim što smo u mogućnosti da predstavimo izveštaj i govorimo o ključnim problemima. Svrha današnjeg dana nije prebacivanje odgovornosti, od toga kao predsednik nikad nisam bežao, donosio sam najteže odluke, u najvećem interesu srpskog naroda i svih građana Srbije. Svrha je da izađem pred građane i da iskreno i otvoreno podelim šta nam predstoji i sa čim se suočavamo.
– Danas ću da se borim kao što sam u prethodnih 11 godina za Srbiju jednakom snagom i sa više srca, posebno kad vidim one koji su za mnogo toga odgovorni, kako su me dočekali u ovoj sali.
– Je li nam Kosovo u međuvremenu postalo meta političkog potkusuravanja Za mene je Kosovo više od toga, to ćete čuti na kraju mog obraćanja. Važnije od plana, kog ne smem da vam pokažem ceo, ali izneću ono što je najgore za Srbiju, ali ono što je važnije od plana je politički okvir, momentum u kom se sve dešava. Ljudi se prave da to ne vide jer im je lakše da pokažu da nemaju odgovornosti. Tako će biti veći u svojim očima i biće im lakše da prevaziđu sve loše što su uradili u prošlosti.
– Prisustvujemo nekoj vrsti Trećeg svetskog rata, ovaj sukob biće samo teži i veći. Kad imamo to u vidu, onda je jasno da neki mali ne mogu da imaju i ne mogu da im dozvole toliko slobode koliko bismo mi želeli. Mi smo jedna od retkih zemalja koja slobodno i samostalno donosi svoje odluke, mnogo više nego veće, razvijenije i bogatije od nas. Ponosan sam na takvu Srbiju. Ono što moramo da razumemo, možemo da vidimo šta misle i jedna i druga strana u tom ratu, a svuda u svetu je cenzura. Pošto su u tom ratnom vihoru, kao mali ne možete da imate svoj stav, da budete neutralni, to ne žele da vam dozvole.
Predsednik se osvrnuo i na dve peticije koje su potpisivane.
– Ja ću izvesti drugačiji zaključak, važno je da vas upoznam kako smo došli u ovu situaciju. Od trenutka izbijanja ratnog sukoba u Ukrajini postoji opšta politička ofanziva Prištine sa delom zapadnih saveznika za promenu stanja na terenu. Od tada, a i pre toga imate odbijanje i nemogućnost naših ljudi da učestvuju u referendumu, onda uz sva obećanja Kvinte i EU da će uraditi sve kako bi našem narodu omogućili da učestvuju na izborima, potom uz blago saopštenje saopštavaju da se ipak to neće dogoditi.
Naravno da su Srbi gutali pljuvačku jer im se uskraćuju elementarna prava, dodao je Vučić.
– Onda su krenule još gore stvari. U svim razgovorima, u Briselu, bilo gde, nikad ti razgovori sa prištinskom stranom nisu bili dovoljno iskreni i otvoreni. Nadam se da će se to promeniti. Morali smo da štitimo interese srpskog naroda i Srbije, ne razumejući taj agresivni pristup Prištine. Posle toga, imamo mnogo napada na Srbe, hapšenje, maltretiranje onih koji prevoze lekove, vakcine, onda presretanje robe, oduzimanje robe. Sve to vreme, brutalno kršeći Briselski sporazum, oni dolaze sa specijalnim jedinicama, do zuba naoružanih, jedna od tih stvari će ući u anale: uhvatili su momka i devojku u zagrljaju i njega skidali do gole kože ne bi li ga ponizili. Kuvalo je i kuvalo kod predstavnika našeg naroda, posebno na severu.
Onda su nastavili sa izmišljanjem problema oko ličnih karata, istakao je predsednik.
– Onda su rekli u Briselu ne brinite, sad ćemo da izvršimo pritisak na Kurtija, on mora da popusti oko tablica jer nisu u pravu oko toga. Naravno, Kurti nije želeo da popusti i opet smo došli u krizu. Došli smo uprkos tome do različitih sporazuma i napravili tri važna u okviru Berlinskog procesa, i tad usred Berlina Kurti saopštava po ko zna koji put da neće formirati ZSO. Da stvari budu gore, te protivustavne i protivpravne odluke, nisu hteli da sprovode srpski policajci, oni tada idu u smenu Nenada Đurića, iako na to nemaju pravo.
Tada bukvalno dolazi do sloma u glavama ljudi, kaže Vučić.
– Za sve to vreme, bio nam je potreban mir, Srbi sa KiM su to razumeli i slušali su svoju državu. Govorio sam svima da naš narod ne može više da izdrži. Bilo je ne, može, mora. Onda su ljudi napustili institucije tražeći jedno, da se ispuni Briselski sporazum. Formirajte ZSO, pa se vraćamo u institucije. Tog sekunda svi kao jedan napuštaju institucije, odani su državi Srbiji, veruju joj i žele da se bore za to. Nekoliko dana kasnije, da bi pokazali silu, zakazuju izbore prištinske institucije, iako su obećali predstavnicima međunarodne zajednice da će odustati, onda kažu pomerili smo izbore. Onda šalju specijalne snage u 4 opštine, iako znaju za svoju odluku, da zauzimaju sedišta opštinskih izbornih komisija, ne bi li zastražili i ponizili Srbe, a njihova jedina namera je da izazovu sukob.
Cela igra je bila u tome, tada hapse i Dejana Pantića, napominje predsednik Srbije.
– Tada Srbi ustaju na barikade. Evo ih i ovde, svi su bili na barikadama, pokušali da se čuje njihov glas i vapaj. Jedan mali deo zapadnog sveta ih je čuo, za nijansu više oni preko okeana nego ovi iz Evrope. Nažalost, u Evropi, posebno u najmoćnijim zemljama, ne samo Srbi već i Srbija, iako mi je besmisleno da se kunem da nismo učestvovali jer smo stali uz svoj narod, mnogi u opoziciji su ga se postideli, a neki i iz vlasti. Ja nisam, niti ću ikada. Nisu više mogli da trpe zulum. U svim depešama, razgovorima od Brisela, Berlina i nadalje, Srbija i Vučić su podigli barikade, hoće da napadnu nezavisno Kosovo.
– Dobijamo 4. decembra francusko-nemačku inicijativu, on 13. decembra postaje neformalni pregovarački okvir. Mi smo već na septembarski non-pejper poslali naš non-pejper, sve sa čim smo saglasni i sa čim nismo saglasni i kakav je put na normalizaciji koju želimo. Važno je da naši ljudi ne stradaju, a ne da se busamo u grudi u beogradskim i čačanskim kafanama. U ovom sporazumu, tada dolazi 20. januara petorka u Beograd. Pre nego što smo bombardovani, dolazili su mnogo niži funkcioneri, nismo verovali da će da se dogodi, pa se dogodilo. Ne kažem da će danas neko da nas bombarduje.
– Uprkos svemu što smo dostavili, oni dolaze i kažu nadam se da ti razumeš predsedniče, Aleksandre, dugo se poznajemo, mi smo odlučni da rešimo ove probleme, mi smo svi, iako negiraju, u ratu, imaju mnogo problema zbog toga i neće da dozvole novu eskalaciju na Balkanu. Onda su u trećoj rečenici saopštili, citiram: “Poštovani predsedniče, ukoliko se ne prihvati rad na ovoj inicijativi bićete suočeni: 1. zaustavljanjem pristupnih pregovora sa EU; 2. ne samo sa prekidom dolaska daljih investiticja sa zapada već i sa povlačenjem svih investicija; 3. sa drugim sveobuhvatnim merama koje moraju da pokažu kako oni koji nisu u saglasju sa EU moraju da prođu”.
– To sam u razgovoru nazvao i pretnjom, a onda smo pričali o onome što je važno. U tom razgovoru, što sam kasnije jasno rekao, bio sam suočen sa dilemom. Nije bilo vremena, morate odmah da nam kažete. Ja sam na to rekao, imamo veliku rezervisanost prema ključnom pitanju. Na to, čini mi se da sam izabrao jedino moguće rešenje. Rešenje kojim neću da povredim vitalne interese Srbije, a jasno je da ćemo biti izloženi velikim pritiscima i problemima.
Predsednik je potom govorio o napadu na srpskog dečaka i mladića na Badnji dan i istakao da upravo zbog takvih stvari ovo pitanje mora što pre da se reši.
– O samom planu, najteže stvari za nas su, ne moram da vam govorim, 90 odsto onoga što je izašlo u javnosti je tačno. Neko je želeo da to izađe u javnost, ne sa naše strane. U tom planu, u samoj preambuli, možda jedina dobra stvar, omogućavaju nam da drugačije gledamo na statusno pitanje Kosova.
Predsednik je objasnio da je tačka 4 veoma opasna.
– U 2. stavu piše Srbija se neće protiviti članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama. Protivili se ili ne, za Savet Evrope, EU, NATO, to je njihova odluka.
10.03 – Počela sednica o Kosovu i Metohiji
Počela je posebna sednica Skupštine Srbije, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Ulazak predsednika Vučića u skupštinsku salu pozdravljen je velikim aplauzom.