мај 21, 2024
Valjevo

Danas slavimo Lazarevu subotu ili Vrbicu – običaji i verovanja

Podelite post:

 

 

 

 

Foto: Arhiv

Vrbica se uvek proslavlja subotom, dan pred praznik Cveti, a običaj je da se na Lazarevu subotu nose grančice vrbe, što simbolično predstavlja događaj ulaska Isusa Hrista u Jerusalim .

Pravoslavni vernici ove godine obeležavaju praznik Lazareva subota ili Vrbica 8. aprila. Proslavlja se uvek u pretposlednjoj nedelji Velikog Vaskršnjeg posta, u znak sećanja na događaj iz Novoga Zaveta kada je Isus Hristos vaskrsao Lazara.

Lazareva Subota se naziva po događaju kada je Isus Hristos u Vitaniji vaskrsao Lazara, pa ovaj dan obeležava pobedu života nad smrću, svetlosti nad tamom.

Vrbica se uvek proslavlja subotom, dan pred praznik Cveti, a običaj je da se na Lazarevu subotu nose grančice vrbe, što simbolično predstavlja događaj ulaska Isusa Hrista u Jerusalim. U hramove se unose vrbine grane koje ostaju tamo do nedelje, odnosno do cveti, a one simbolizuju palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja na ulasku u Jerusalim.

Ovo je radostan praznik koji donosi sreću, dobre vesti, a posebno se povezuje sa osmehom i sreće dece. Hristos je prolazeći kroz Jerusalim rekao: „Pustite decu k meni, jer takvih je carstvo nebesko“. Deca na ovaj praznik stavljaju oko vrata zvončiće, a svi od vrbinih grančica prave venčiće za glavu.

Narodni običaji i verovanja

Na Vrbicu se uvek držala litija izvan hrama, tj. u Subotu Lazarevu posle podne. Svedočanstava o Vrbici imamo već krajem IV veka, od Silvije Akvitanke, koja je opisala bogosluženje Jerusalimske crkve toga vremena.

U litiji su učestvovali, kao i danas, odrasli i deca noseći u rukama grančice maslina i palmi. U krajevima gde nema maslina i palmi nose se graničice vrbe. Zato se ova litija i naziva Vrbicom. Grančice vrba osvećuju se posebnom molitvom i kropljenjem osvećenom vodom na Cveti, na jutrenju, i dele se vernima, koji ih čuvaju tokom godine za slavskom ikonom.

U danima Cvetne nedelje bio je običaj da se narod kiti vrbom i koprivom. Lazareva subota se vezuje i za srpskog kneza Lazara koji je mučenički postradao na Kosovu 1389. godine. Veruje se da su tom prilikom dve Lazareve sestre kukale za bratom i da su se pretvorile u kukavice. U nekim mestima u Srbiji, postoji i običaj po imenu Lazarice, kada devojke okićene vrbovim granama, idu od kuće do kuće i pevaju pesme koje prizivaju zdravlje.

Uoči Lаzаreve subote, nа rаskrsnicamа ulicа pаle se vаtre od suvih stаbljikа kukuruzа ili nekih drugih suvih grаnа. Svetlost tih vаtri simbolizuje svetlost Lаzаrevog vаskrsenjа i rаdosti koje je ono donelo, аli i nаjаvljuje svetlost Hristovog vаskrsenjа. Zа vreme pаljenjа nаrod se okupi oko vаtre, а nаjmlаđi, dečаci i momci pred ženidbu, preskаču vаtre i time dokаzuju svoju hrаbrost. Preskаkаnje vаtri imа svoju simboliku.

Nаrod veruje, dа onаj koji uspe dа preskoči plаmen time sа sebe „čisti“ i „žeže“ dobаr deo grehovа.

Ovаj zаnimljivi običаj imа zа cilj još jedno: izаći iz kuća posle zimskog „snа“ i okupiti se pred prаznik, te porаzgovаrаti o аktuelnim pitаnjimа iz svаkodnevnog životа. Običаj pаljenjа vаtri neguje i duh hrišćаnskog zаjedništvа.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

X