април 20, 2024
Valjevo

Predavanje pod nazivom „Simboli državnosti na etnološkim predmetima“

Podelite post:

 

 

U Plavoj sali Narodnog muzeja Valjevo, 15. 9. 2023. godine u 19 časova biće održano predavanje pod nazivom „Simboli državnosti na etnološkim predmetima“ .Autor: Ljiljana Trifunović, etnološkinja, muzejska savetnica.

Državni, odnosno nacionalni simboli su zastava i grb koji u sebi nose informacije o istoriji, tradiciji i vrednosti određene zemlje. Oni, pre svih drugih simbola, u čoveku izazivaju osećaj pripadnosti i zajedništva. Potpuno je jasno da svaka nacionalna zastava ima svoju istoriju i jedinstveno značenje, te tako šalje poruku o identitetu tog naroda. Zastava države Srbije sastoji se od crvene, plave i bele boje i ima svoju simboliku utemeljenu u istoriji i tradiciji našeg naroda. Iako je osnovno značenje simbolizma bojā univerzalnost, ipak je većina naroda u svetu sačuvala svoju originalnu i tradicionalnu simboliku bojā na zastavi. Tako crvena boja kod nas simboliše izdržljivost, hrabrost, snagu, revoluciju, vernost i ljubav, plava boja mir, slobodu, odanost, istinoljubivost i upornost, a bela boja simboliše mir, čistoću, nevinost, dobrotu i ponos.

Srpska trobojka se vijorila na Majskoj skupštini 1848. godine u Sremskim Karlovcima i našla uporište u srpskom narodu, ali je od strane vlasti ubrzo zabranjena. Naime, uvođenjem Bahovog apsolutizma (1852-1859), srpska, ali i sve ostale nacionalne trobojne zastave su bile zabranjene u Habzburškoj monarhiji.

Iako je isticanje nacionalnih obeležja u pomenutom periodu bilo rizično ipak su tkalje, vezilje i drvorezbari svoje rodoljublje pretočili u koristan i upotrebljiv predmet, predmet koji je bio veoma važan u životu ondašnje čovekove zajednice. Radi se o upotrebnim predmetima ondašnjeg domaćinstva – ćilimima, čuturama, čašama ili peškirima na kojima je nevidljivo ili pak potpuno vidljivo izvedena zastava ili grb.

Većina predmeta koji će biti prezentovani nastali su na teritoriji Vojvodine i to u periodu od 1860. do 1948. godine, a većina u periodu vladavine Austrougarske monarhije kada je srpska trobojka bila zabranjena i kada nije bilo poželjno isticanje srpskog porekla. Svojevrsnom digitalnom izložbom u okviru projekta „Muzejska priča“, Ljiljana Trifunović priča priču o predmetima koji do sada, nisu uopšte ili su retko izlagani očima posmatrača.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

X