јул 17, 2024
Valjevo

Matija Bećković primio nagradu “R.B. Marković“ u ime Emira Kusturice

Podelite post:

 

U porti manastira Svetog Đorđa u selu Ćelije, kod Lajkovca, rodnom mestu književnika Radovana Belog Markovića, danas je svečano uručena nagrada koja nosi ime poznatog srpskog savremenog pisca. Za najbolje prozno delo na srpskom jeziku objavljeno u 2022/23. godini žiri je proglasio knjigu Emira Kusturice „Vidiš li da ne vidim“ u izdanju Srpske književne zadruge. U ime ovogodišnjeg dobitnika, koji je zbog snimanja filma trenutno u Rusiji, priznanje je primio akademik Matija Bećković.

Uručujući mu povelju, direktorka lajkovačke Biblioteke „Radovan Beli Marković“ Snežana Škorić je podsetila da je biblioteka Belom bila druga kuća, čija su deca bile knjige, čiji su život bile neobične, čudesne i zadivljujuće reči, a da je stvarajući neumorno četiri decenije, inspirisan mestom svog rođenja i življenja, postao je jedan od najznačajnijih srpskih prozaista.

Konstatujući da sada dve biblioteke ovog kraja nose ime naših nedavno preminulih pisaca: ljiška Milovana Danojlića, a lajkovačka Belog Markovića, akademik Bećković je rekao:

– Kada sam prvi put čuo da se u Ćelijama rodio Koder, najzaumniji znalac srpskoga jezika, onda sam lako objasnio odakle ovde i Radovan Beli Marković. Izgleda da postoji neki protok jezika ispod zemlje i šikne na određenim mestima kao gejzir, a da je jedno takvo mesto ovo na kojem smo se mi sada okupili. To su kao one bube koje ispredaju konac pa se i same zamotaju i tako nastaju ćilibari. Tako su i te knjige njihove dragulji, ćilibari, koje se ne mogu do kraja odgonetnuti niti razumeti, niti ima potrebe da se to do kraja učini. Beli je to ispredao neumorno, do poslednjega daha. I to čudo srpskoga jezika, koji spada u najlepše na svetu, ima i ovakve pisce, začarane tim jezikom, koji dokazuju njegovu dubinu, tajnu i veličinu.

Emir Kusturica je poslao reči zahvalnosti iz Rusije „zahvaljujući svima na priznanju koje nosi ime, kako je već davno primećeno, najneobičnijeg pisca naše srpske savremenosti Radovana Belog Markovića“ i svojevrsno pismo Radovanu, protkano njegovim proznim stilom i junacima, koje je pročitao Bećković.

– Dragi Radovane, plavi satelit koji sam još kao mladić u nebesna prostranstva hitnuo, a koji mi se javlja u svim nevoljama i voljama, zalebdeo je i iznad šina lajkovačke pruge, uzvinute u nebo, Putnikove ciglane i pomesne crkvice, i svih zidanica koje si sagradio, naročito ponad sudbina tvojih junaka koji često van sopstvenih duhovnih skrivnica i nisu bili svoji, kao što se ni mi nemamo i „nismo pri sebi“ tamo gde „život se vuče polako, kao između rovova“. Ipak, zagledanog u tvoje listine „spram srozane sveće“, mislim da me je osvetlila zvezda za kojom je tragao Mihajlo bunardžija, da sam omirisao bagrenje koje se njihalo ponad glave inžinira Devečerskog, a da su se pred nogama mojim ukaljale poljane dok sam za sobom hodio, ili prema sebi, dok se u unutrašnjosti mojoj odvrtao i „neki sanjalački gvint“. Ono što sigurno znam, dragi Radovane, jeste da ćemo se zauvek imati „u kraljevskom jeziku srpskom“, u kojem ćemo hodati pažljivo, a opet odvažno, znajući kuda smo namerili, kao anđeli naši po žici – iznad Drine ili Kolubare, svejedno. U tome je stvar. Stoga, dubok naklon tebi – za koga se sigurno čulo i pre no što si bio! „Radovan Beli Marković, Zadnja pošta Nebo“.

Žiri u sastavu dr Slađana Ilić, predsednik, dr Vesna Trijić i master Daren Milivojević jednoglasno se opredelio za knjigu „Vidiš li da ne vidim“ Emira Kusturice, objavljenu 2022. godine u Srpskoj književnoj zadruzi.

– Pripovedačeva priroda, nad kojom smo sve vreme zapitani, kao i visoka umetnost koju nesporno s razlogom uvek povezujemo s njim, umnožavaju fantazmagorične slike i čvrsto ih povezuju, iako je između njih niz dinamičnih realističnih epizoda – humornih, lirskih, polemičkih kada je u njihovom središtu „karakazan“ istorije i/ili savremeni svet i njegovo licemerje… U knjizi Emira Kusturice, kao i kod Radovana Belog Markovića, kako čitajući i poredeći zaključujemo, anđeli menjaju obličja i funkcije i ovaj svet čine začudnim. To isto čine fantastički prizori već poznatih književnih junaka srpske i svetske proze, najčešće u novim ili pak unekoliko izmenjenim rolama u odnosu na „original“. U sličnim pozicijama su i pisci koji u njihovim delima postaju junaci. Neki od takvih pisaca junaci su i van sveta knjige, kao što je to Peter Handke – kaže se u zaključku obrazloženja žirija, koji je pročitala dr Slađana Ilić, autor dva doktorata o prozi Belog Markovića.

U ime opštine Lajkovac, pokrovitelja nagrade, prisutne je pozdravio zamenik predsednika Obrad Milutinović. U umetničkom programu su učestvovali vokalni solista Mila Ristović uz gitarsku pratnju Marka Stojkovića i spiker Radmila Novaković čitanjem odlomaka iz knjige „Vidiš li da ne vidim“. Voditelj je bila glumica Angelina Lukić.

Književna nagrada „Radovan Beli Marković“ ustanovljena je prošle godine, nakon smrti poznatog književnika. Emir Kusturica je drugi dobitnik laskavog priznanja, a prvi je bila Slavica Garonja za roman „Šapati Male Vlaške“. Organizator konkursa je Biblioteka „Radovan Beli Marković“ iz Lajkovca.

PR agencija „Pristup“

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

X