април 23, 2024
Valjevo

Moć veštačke inteligencije: Percepcija i stvarnost

Podelite post:

 

Da li je ChatGPT stvarno samo početak? Koja je budućnost ove tehnologije? Da li će AI biti od veće koristi u banalnim repetitivnim taskovima ili će se na njega oslanjati lideri? Imaju li kompanije dovoljno sredstava da krenu ovim putem? Koja su ograničenja razvoju i implementaciji ovih rešenja? Gde je u svemu tome Srbija? Imamo li mi kadrove da napravimo pametne mašine, ione koji će sa pametnim mašinama da rade? Šta tehnologija donosiradnim mestima, a šta oduzima?

Na ova pitanja, ali i na mnoga druga iz oblasti AI, odgovarali su na NIN panelu „Moć veštačke inteligencije: Percepcija i stvarnost“, Goran Savić, direktor tehnologija u kompaniji HTEC, Siniša Arsić, direktor sektora za podatke, analitiku i inteligentnu automatizaciju poslovnih procesa u kompaniji Telekom Srbija, Boško Nikolić, profesor na ETF i Vladimir Đukanović ex JP Morgan Head of Trading, investitor i pisac. Publici se obratio i Oren Etizioni, profesor na Univerzitetu uVašingtonu, osnivač Insituta za veštačku inteligenciju i AI istraživač. Moderator panela bio je Nebojša Bjelotomić, direktor Inicijative “Digitalna Srbija”.

Ako bismo panel morali da sažmemo u jednu poruku to bi svakako bilo da veštačka inteligencija postaje neodvojivi deo našeg svakodnevnog života, ali da ona sa sobom nosi i izazove koji zahtevaju i jasno regulisanje ove oblasti.

Prema podacima Fortune Business Insights-a, globalno tržište veštačke inteligencije 2023. završilo je sa 510 milijardi dolara vrednosti, a početak 2024. akcije kompanija vezanih za razvoj ove tehnologije, na berzamasu doživele procvat. Nvidia, trenutni lider u proizvodnji hardvera za AI, oborila je rekord Volstrita. Na dan kada su predstavili rezultate poslovanja za 2023. vrednost kompanije je skočilaza 277 milijardi dolara.

Profesor sa ETF Boško Nikolić rekao je da AI može pomoći u protoku dokumenata i da automatizacija može da pomogne gde je ljudski faktor usko grlo.

– U pitanju su sistemi koji imaju ponavaljanja, recimo i javni sektor – ocenio je Bošković.

Siniša Arsić, direktor odeljenja za podatke i analitiku u Telekom osvrnuo se na veliku količinu podataka koju poseduju.

„Mi smo se u poslednjih 12 godina bavili podacima, to je jedan kontinuirani poduhvat, da tako kažem. To je jedna večita borba, ali u poslednjih nekoliko godina gledamo da, što je više moguće, krenemo da koristimo naprednu analitiku. Da li u formi mašinskog učenja, da li u formi kroz neke jednostavnije modele veštačke inteligencije, ali ono što mogu da kažem je da je zapravo jedan od glavnih preduslova da ono što radimo trenutno u kompaniji da se to digitalizuje. To je jedan jako bitan temelj za ceo proces“, rekao je Arsić.

Izvor: TANJUG/ NEMANJA JOVANOVIĆ

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

X