Održavanje sednice Saveta bezbednosti (SB) UN povodom 25 godina NATO bombardovanja SR Jugoslavije, koja je zakazana za danas, na inicijativu Rusije, i dalje je neizvesno.
Sednica je zakazana za 15 časova po njujorškom vremenu, ali će se o održavanju sednice odlučivati neposredno uoči zakazanog termina.
Na sajtu SB UN navedeno je da je u 15 časova sednica SB, a da je prva tačka usvajanje dnevnog reda, a druga pretnje međunarodnom miru i bezbednosti.
U Njujork je tim povodom doputovao ministar spoljnih poslova Srbije i prvi potpredsednik Vlade Ivica Dačić, a sednici bi trebalo da prisustvuju i stalni predstavnik Srbije pri UN ambasador Nemanja Stevanović i ambasador u Vašingtonu Marko Đurić.
Ministar Dačić ranije je izjavio da je Srbija spremna za sednicu, bez obzira na poruke iz pojedinih zapadnih zemalja.
– Postoje najave zapadnih zemalja koje poručuju da ne dolazimo bespotrebno jer sednice verovatno neće biti. To znači da bi mogle da inciraju glasanje o proceduri – rekao je ranije Dačić.
Prema njegovim rečima, Srbija ne ide na sednicu da bude „arbitar u odnosu velikih sila“, već da govori o problemima, bombardovanju i agresiji kojom je porušen sistem Ujedinjenih nacija.
Dačić je tada rekao i da ne veruje da će kod država koje su izvršile bombardovanje proraditi griža savesti ili da će one reći da su pogrešili, ali da je, kako je istakao, bitno da se čuje naša istina o svemu tome.
Sednica SB UN bila je jedna od tema razgovora koji su u četvrtak u Moskvi imali Dačić i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.
foto: Printscreen
Ruska Državna duma prošle nedelje je usvojila nacrt dokumenta kojim bi trebalo da se obrate UN, a u kojem je ocenjeno da su NATO bombardovanjem SRJ stvorene pretpostavke za nove vojne akcije širom sveta pod „maskom navodne borbe za vrednosti slobode i demokratije“.
Tim dokumentom Rusija poziva UN da osude vojnu operaciju zemalja NATO-a protiv suverene Jugoslavije, da se suprotstave pokušajima menjanja istorijske istine o tragičnim događajima 1999. godine u korist Zapada i da preduzmu mere kako bi se zemlje članice NATO-a pozvale na međunarodno-pravnu odgovornost za agresiju.
Zamenik stalnog predstavnika Rusije pri Ujedinjenim nacijama Dmitrij Poljanski izjavio je prošlog ponedeljka da će na zahtev Moskve 25. marta biti održana sednica SB povodom 25. godišnjice agresije NATO-a na SRJ.
Tada je naveo da je zahtev Rusije, kako se i moglo predvideti, naišao na burnu reakciju zapadnih zemalja, kojima je ta tema, kako je naveo, krajnje neprijatna.
– Oni bi, naravno, želeli da tu najvažniju krizu prepuste istoriji za formiranje modernog sistema međunarodnih političkih odnosa i ne samo da je ne pamte, već i na svaki mogući način iskrivljuju objektivne činjenice u vezi sa njom – naveo je tada Poljanski.
Naglasio je da su „agresija NATO-a na Jugoslaviju i nezakonito odvajanje Kosova od nje zapravo slomili međunarodni sistem zasnovan na poštovanju Helsinškog završnog akta“ i dodao da su prvi put u modernoj posleratnoj istoriji Evrope nasilno narušene granice nezavisne države.
Prema rečima Poljanskog, bombardovanje SRJ „postalo je svojevrsna polazna tačka za krizu u odnosima između Rusije, koja nije prihvatila takvu samovolju, i Zapada koji ju je branio na sve moguće načine“.
Vazdušni napadi NATO-a na SRJ, izvršeni bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, trajali su od 24. marta do 10. juna 1999. godine.
U NATO bombardovanju poginulo je više od 2.500 ljudi, uključujući 87 dece, a pričinjena je šteta od sto milijardi dolara.
Foto: Informer
Leave feedback about this