Povodom izrade Programa razvoja turizma grada Valjeva za period od 2023-2030. godine, danas je u Gradskoj upravi održana javna rasprava. Program razvoja turizma grada Valjeva za 2023 – 2030. godinu pripremljen je u skladu sa Zakonom o turizmu Republike Srbije, Zakonom o ugostiteljstvu i usaglašen sa usvojenom Strategijom razvoja turizma Republike Srbije. Program je usaglašen i sa Pravilnikom o sadržini i načinu izrade programa razvoja turizma.
„Na osnovu poziva postavljenog na sajt Grada Valjeva krajem prethodne nedelje, u utorak 9. 04. 2023. u skupštinskoj sali zgrade gradske uprave održana je završna javna rasprava, pred upućivanje na usvajanje, dokumenta: PROGRAM RAZVOJA TURIZMA GRADA VALJEVA, 2023.- 2030. GODINE, koji je pripreman tokom prethodnog perioda.
Videti: https://valjevo.rs/…/Program%20razoja%20turizma%20Grada…
U ime Grada Valjeva, kao organizatorij javne rasprave, a ne uzimajući učešće u njoj, u sali su bila prisutna dva gradska činovnika i direktorka Turističke organizacije Valjevo. Gradonačelnik, drugi izvršni organi lokalne vlasti, kao i načelnici gradske uprave i njenih odeljenja, nisu prisustvovali raspravi. Niko nije bio prisutan ni u ime izrađivača programa (Centar za istraživanje i studije turizma iz Novoga Sada); umesto njih program je predstavio, i javnu raspravu veoma korektno vodio njihov spoljni saradnik iz Valjeva Miloš Gajić.
Ovakav odnos na najeksplicitniji način ukazuje da aktuelne gradske vlasti razvoj turizma u Valjevu ne zanima, i da usvajanje Programa predstavlja puko ispunjavanje zakonskih formalnosti, bez iskrene namere da se on i realizuje. Sa druge strane neprisustvovanje izrađivača navodi na pretpostavku da je rad na planiranju razvoja turizma Valjeva za njih bio puka tezga, koju su usputno odradili, uz mnogo propusta, na šta ukazuje i zamerke koje su izneli prisutni građani.
Indikativno je da ni prisutne građane niko nije registrovao, da njihove sugestije nisu snimane, kao i da nije vođen zvanični zapisnik. Istine radi, lične pribeleške su beležili direktorka TO i jedan od pomenutih gradskih činovnika.
Javnoj raspravi je prisustvovalo oko 25 zainteresovanih građana, među kojima i dva odbornika gradske skupštine. Konstruktivnim komentarima učešće u javnoj raspravi uzelo je desetak prisutnih: stručnjaka, predstavnika civilnog sektora iz različitih udruženja koja imaju direktnog dodira i iskustva sa turizmom, zainteresovanih građana i predstavnika opozicionih partija (prof dr Vladimir Krivošejev, dr Slobodan Ilić, Dragić Tomić, Mirjana Gavrilović, Dragan Popović, Nemanja Jakovljević, Željko Trifunović i dr). Između ostaloga, iznete su i sledeće činjenice:
Pri izradi plana pravih prethodnih a obaveznih konsultacija sa zainteresovanom i javnošću nije bilo, pre ove, koja je trebala da bude završna
Zbog niza birokratskih problema Program razvoja turizma Valjeva neće biti usklađen sa Strategijom razvoja turizma Srbije.
Pri radu na planu fokus grupe nisu kvalitetno formirane i u njima nisu učestvovali predstavnici akademse zajednice stručni i kvalifikovani za konkretnu tematiku.
Anketiranje turista je realizovano na višestruko neprimerene načine, od broja anketiranih, preko mesta, do vremena anketiranja.
Metereološki presek stanje je izrađen na neadekvatan način (godišnji, iz 2022, umesto višegodišnjeg proseka)
Pri analizi aktuelnog stanja načinjeno je niz pogrešnih zaključaka, što je moralo da se odrazi i na planiranje; između ostaloga predviđeno je štošta što već postoji, a izostavljene su mnoge neophodne mere.
U predviđenim aktivnostima predloženo je formiranje Saveta za turizam, ali ne i neophodne destinacijske menadžment organizacije.
Pri planiranju razvojnih koraka, kako za Tešnjar, Brankovinu i Divčibare, tako i za druge potencilalne i realne atrakcije i mikrodestinacije predlozi su bili šturi i uopšteni, bez planiranja sadržaja koje diktiraju savremeni trendovi turizma, poput formiranja glamping centara i difuznih hotela.
Po okončanju javne rasprave, koja je trajala duže od dva sata, prisutni građani (u tom trenutku njih 15-ak) su na predlog dr Krivošejeva, prvo aklamacijom a potom i dizanjem ruke, jednoglasno izglasali sledeći zaključak:
Priloženi dokument može da predstavlja kvalitetnu polaznu osnovu za dalju detaljnu, temeljnu razradu koja bi dovela do stvaranja realnog, kvalitetnog i upotrebljivog programa razvoja, ali nipošto završni dokument koji bi bio poslat gradskoj skupštini na usvajanje.
Prof dr Vladimir Krivošejev
Viši naučni saradnik, muzejski savetnik
Prethodno institutsko naučno zvanje naučni saradnik stekao na osnovu radova na teme vezane za kulturni turizam, i to: dvadesetak naučnih članaka i izlaganja na naučnim skupovima;
autor monografije: MUZEJI; MENADŽMENT TURIZAM i monografije: UPRAVLJANJE BAŠTINOM I ODRŽIVI TURIZAM kao i koautor udžbenika: UVOD U TURIZAM SA OSNOVAMA RURALNOG TURIZMA.“
