мај 26, 2024
Valjevo

Neophodna standardizacija bronhoskopija

Podelite post:

 

Posebno dobra saradnja među službama valjevske bolnice rezultirala je radnom posetom uglednih stručnjaka doc. dr Spasoja Popevića, zamenika direktora Klinike za pulmologiju UKCS i prof. dr Sofije Glumac, direktorke Instituta za patologiju. Ovom radnom posetom pokrenuta je kampanja unapređenja bronhoskopija kao veoma značajne dijagnostičke metode pod sloganom „Standardizacija dijagnostike karcinoma pluća u Srbiji“.

Cilj standardizacije je što lakši i kraći put od prvog specijalističkog pregleda do dijagnoze i započinjanja terapije.  Program standardizacije dijagnostike karcinoma pluća krenuo je baš iz Valjevskog Zdravstvenog centra jer valjevski pneumoftiziolozi i patolozi rade odličan posao na dijagnostikovanju oboljenja i njihovi rezultati su reprezentativni. Nakon obilaska Kabineta za bronhoskopije i Službe patologije, kao dobrog primera prožimanja i uzajamne dobre saradnje bronhologa i patologa, u svečanoj Sali „Dr Jovan Mijušković“, upriličena su dva predavanja koja se odnose na oblast standardizacije.

Doc. dr Spasoje Popević jedan od najboljih stručnjaka za bronhoskopije je govorio na temu „Aktuelni standardi bronhoskopskih procedura u dijagnostici tumora pluća“. On je pohvalio rad valjevskih pneumoftiziologa ističući da rade dosta i to potvrdio time što na tercijarni nivo stiže vrlo malo pacijenata iz ovog okruga, te dao zeleno svetlo da se dodatno osnaže boljom opremom.

  • S obzirom na to na nivo opreme koju imaju rade vrlo, vrlo ozbiljan posao i nadam se da će se ta oprema unaprediti bar jednim video bronhoskopskim stubom, a ja mislim da ovde ima potencijala za mnogo, mnogo više. Standardizacija je neophodna ne samo što nama svima mnogo olakšava nego poboljšava rezultate i bezbednost pacijenata. Ideja je da se standardizuje dijagnostika karcinoma pluća u Srbiji. Počinjemo od najjednostavnijih stvari bronhoskopije sa bronhoskopskim nalazom. Bronhoskopija nije samo ući u biopsiju i izaći. Od toga šta je neko video tokom bronhoskopije mnogo toga zavisi. Endoskopski nalaz nam je u mnogim stadijumima bolesti veoma važan jer opredeljuje dalji tok lečenja. Bronhoskopske metode su nam svima dobro poznate, bronhoskopija sa biopsijom, transbronhijalna biopsija pluća pod kontrolom, transbronhijalna iglena biopsija, i tu moram da se zadržim i kažem da je to neopravdano zanemarena, jednostvna, jeftina metoda i na kraju endobronhijalni ultrazvuk. Najvažnije je idealnu dijagnostiku od prvog javljanja pulmologu do prikaza konzilijumu bi trebalo završiti u roku od oko tri nedelje. To je optimalno u većim bogatijim zemljama, a da li je to izvodljivo u Srbiji? Apsolutno! Apsolutno jeste kroz pametnu organizaciju i pravilno korišćenje resursa. Ako imamo sumnju na tumor pluća i otkrijemo ga u ranom stadijumu čak i bez histološke verifakije utvrdimo ga endoskopskim pregledom. Međutim u većini slučajeva nije tako. U čak 75-80% slučajeva tumore pluća otkrivamo u četvrtom stadijumu  kada hirurško lečenje nije moguće. Simptomi i znaci su nespecifični, a ne treba zaboraviti da je Srbija vodeća u Evropi po tome što ima rak pluća zavistan od pušenja. Ono što je važno i podjednako važi i za bronhoskopiju i patologiju jeste da pođemo od institucionalnih vodiča koji bi bili bazični za nacionalne vodiče – rezimirao je doc. dr Popević naglasivši da je u osnovi uvođenja svakog standarda edukacija lekara i tehničara, te da osim ulaganja u savremenu opremu mora se ulagati i u edukovan kadar.

Prof. dr Sofija Glumac, nakon obilaska Službe patologije gde se uverila u kvalitet rada histopatološke laboratorije, održala je predavanje na temu „ Značaj adekvatne obrade tkiva za PD-L1 i molekularna testiranja nesitnoćelijskog karcinoma pluća“.

  • Uloga patologa u doba personalizovane medicine se ogleda u optimalnoj obradi tkiva, stratifikaciji pregleda tkiva i prioritizaciji analize biomarkera. Vi znate da se zadnjih decenija dosta transformisao pristup pacijentima obolelim od  karcinoma pluća i to zahvaljujući poznavanju biologije tumora. Kod nesitnoćeliskog karcinoma pluća ono što je preporuka prvog reda je testiranje da li su to kandidati za imunološku terapiju. Kao što smo već rekli jedan isti pristup svim pacijentima je odavno napušten i u drugim entitetima u onkologiji i rukovodi se principom molekularne terapije. To je princip da se otkrije genetska alteracija i to  ona na koju može lek da deluje. Sa druge strane imamo imunološku terapiju čiji je princip potpuno drugačiji. Ona je koncipiran na tome da je naš imuni sistem već poremećen, da su t ćelijski limfociti koji su zaduženi za prepoznavanje i uništavanje tumorskih ćelija devastirani. Imunološka terapija ovde ima za cilj da poboljša imuni sistem domaćina ne bi li on prepoznao tumorsku ćeliju i nebili izvršio svoj osnovni zadatak a to je eliminacija tumora. Dakle imamo dva različita pristupa ali jednako dobra. Samo testiranje ko je kandidat za kojuv rstu terapije zavisi od toga da li radimo metastazu ili primarni tumor u patološkoj dijagnostici te stoga je značajno da imamo što veći broj uzoraka. Patologija je počela da se penje kada je u pitanju rukovođenje dijagnostikom i veoma je značajna – rekla je prof. dr Sofija Glumac, naglasivši značaj strpljenja kroz sve procese dijagnostike bez preskakanja stupnjeva jer bilo kakvo ubrzavanje ne donosi prave rezultate i tačnu dijagnozu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

X