Povodom postavljanja spomen table Mišiću i Freglu , a na inicijativu VPO , Monarhistički klub izdao je saopštenje za javnost u kom traži od VPO da ne podižu spomen tablu koja je politička. Saopštenje prenosimo u celosti:
„Verujem da VALjEVSKI POKRET OTPORA iskreno želi da Valjevo na dostojan način istakne ulogu majora Aleksandra Mišića koga su Nemci streljali u Valjevu jer se drznuo da se oružano suprotstavi okupaciji.
Major Mišić je zajedno sa Dragoljubom Mihailovićem na Ravnoj Gori podigao barjak na kome je pisala zakletva onih koji nisu priznali kapitulaciju:
SLOBODA ILI SMRT
Barjak je bio crni kao simbol žalosti za okupiranom otadžbinom. Mišić je ubrzo pokazao da to nije bila jeftina partijska parola Glavom je platio svoj nepoklek dajući primer ostalim srpskim ustanicima valjevskog kraja .
Nemci su pokušali da zaustave ustanak tako što su zarobili Aleksandra Mišića, doveli ga u Valjevo i streljali u centru grada verujući da niko neće preuzeti barjak slobode.Prevarili su se, barjak je preuzeo tadašnji pukovnik Draža Mihailović a ustanak je omasovljen.
Mišićeva žrtva nije bila uzaludna. Naprotiv, on je mrtav izvršio veću mobilizaciju nego dok je bio živ. Jugoslovenska komunistička vlast je prećutkivala majora Mišića kao da nije ni postojao.
Ako bi bila objavljena istina o njegovoj borbi protiv okupacije i ako bi se objavilo da su ga Nemci streljali, pada u vodu laž o tome da je đeneral Draža, srpski Čiča, bio saradnik okupatora.
Streljanje Aleksandra Mišića od strane Nemaca je najbolja odbrana đenerala Mihailovića od svih laži i istorijskih falsifikata o njemu i njegovom otadžbinski i rodoljubivom pokretu otpora.
Pozivam članove VALjEVSKOG POKRETA OTPORA da imajući sve ovo u vidu ne podižu spomen tablu namenjenu majoru Mišiću koja će biti partijska.
Aleksandar Mišić je bio otadžbinski oficir kao i njegov otac Vojvoda Mišić pa zaslužuje da mu se oduže Srbija i Valjevo podizanjem spomenika kao što je to urađeno za njegovog oca Živojina Mišića
Uz Mišića je streljan i major Ivan Fregl ali to ne znači da treba podizati zajedničku spomen ploču.
Majoru Mišiću dugujemo spomenik ne zato što su ga streljali Nemci već zbog svega što je uradio do tog streljanja za Srbiju od dana kada je obukao uniformu Srpske vojske pa do tog dana kada je streljan. Ne smemo upasti u zamku koju su posejali komunisti dižući spomenik „žrtvama fašističkog terora“.
Major Mišić je zaslužio spomenik kao vođa ustanka i kao srpski oficir ovenčan vojničkom slavom u krvavim bitkama za slobodu Srbije ne samo u Drugom svetskom ratu.
Svaka čast majoru Freglu ali on je slučajno istog dana i na istom mestu streljan uz Aleksandra Mišića.
Biblija i naša Sveta crkva nas uče da je uz gospoda Isusa Hrista na krstu pored njega razapet i jedan razbojnik ali svet ne pominje njih dvojicu na isti način niti im je Bogu hvala podigao iste ili zajedničke spomenike.
Jasno mi je da je „VALjEVSKOM POKRETU OTPORA“ potrebna neka tema kojom će pokriti svoj neuspeh oko Gradskih izbora koji su u Valjevu održani 2. juna, ipak, ako su dobronamerni, a ja verujem da jesu, ne treba ishitreno i dnevno politički da troše ovako važnu temu.
Slažem se sa njihovom ocenom da je sazrelo vreme da Aleksandar Mišić bude pozlaćen od Srbije i njegovog Valjeva.
To moramo uraditi kao Srbi i Valjevci na najvišem gradskom i državnom nivou.
Kao novoizabrani odbornik u Skupštini Valjeva pridružiće se svima koji krenu ovakvim putem, bez obzira da li inicijative dolazile iz Skupštine ili od van parlamentarnih pokreta, stranaka ili organizacija.
Milan Petrović
Predsednik MONARHISTIČKOG KLUBA VALjEVO“
