јун 18, 2024
Valjevo

Postavljena spomen tabla Mišiću i Freglu

Podelite post:

 

Na prostoru parkinga između zgrade Privrednog suda i zgrade Akademije strukovnih studija,  juče otkrivena spomen-tabla. Obeležje koje je sa saradnicima podigao Valjevski pokret otpora posvećena oficirima Kraljevske jugoslovenske vojske Aleksandru Mišiću i Ivanu Freglu, koje u prvoj godini Drugog svetskog rata, kako se pretpostavlja, nemački okupator streljao na tom mestu. Svečano otvorena, spomen-tabla je, praktično i pravno, nezvanična.

Pre njenog otvaranja, istoričar Vladimir Krivošejev je istakao „da svi znamo da je Valjevo grad heroja, pa je čak i jedna knjiga, šira istorija Valjeva, nazvana Valjevo-grad ustanika“. „Svojim ustanicima Valjevo se oduživalo, ali selektivno. Oduživalo se nekima koji su imali neke zasluge, a ponekad pravedno ili nepravedno i onima koji nisu imali takve zasluge. Ali u velikom broju slučajeva neki heroji su bili zapostavljeni. Jednostavno, ideologija koja se razvijala posle Drugog svetskog rata nije dozvoljavala da su postojali i neki drugi antifašisti i neki drugi ljudi koji su stradali kao žrtve fašističkog terora. To su bili majori Aleksandar Mišić i Ivan Fregl“, objasnio je Krivošejev.

Njih dvojica, kao oficiri Kraljevske jugoslovenske vojske, odnosno nakon kapitulacije oficiri Jugoslovenske vojske u otadžbini, uhvaćeni su od strane nemačkog okupatora u novembru 1941. godine, prilikom akcije potere za vođom JVUO Dragoljubom Dražom Mihailovićem na Ravnoj gori. Potera je, međutim, završena kada im se predao major Aleksandar Mišić, sin vojvode Živojina Mišića, predstavljajući se da je on Mihailović, da bi tek po transportu u valjevski zatvor otkrio svoj pravi identitet. Ubrzo je održano suđenje dvojici oficira, prvo su bili osuđeni na višegodišnju robiju, ali je presuda potom preinačena u smrtnu kaznu. Svoje poslednje dane Mišić i Fregl su proveli u starom zatvoru koji se nalazio na ovoj lokaciji u centru Valjeva, a najverovatnije, iako za to nema pouzdanih podataka, streljani su u dvorištu zatvora, gde se sada nalazi spomen-tabla.

Krivošejev je dodao da je „njihova žrtva nepravedno zaboravljena, a pošto se Valjevski pokret otvora protivi selektivnom sećanju, zato je ovo svećanje na njih“.

Spomen-tablu trebao je da otvori Dragomir Acović, čuveni srpski heraldičar, arhitekta i član Krunskog saveta, ali pošto zbog bolesti nije mogao da dođe, njegovu poruku pročitala je glumica Maja Lukić.

„Mišić i Fregl su dostojno živeli i dostojno umrli. Zašto se u ovoj zemlji Mišić i Fregl ne pominju i prećutkuju 83 godine? U čemu se sastojao njihov zločin? Zato što su ustali protiv okupatora pre nego što je neznani drug izdao uređenje. Nisu proglašeni za narodne heroje, nisu unapređeni u vojvode i generale, čak ni posthumno. Ovde smo danas zbog nas i zbog ljudi kojima je stalo. Nema više ničega sem stida i ponosa. Stida što nam je trebalo više od osam decenija za najprirodniju stvar na svetu, a ponosa i što se i posle osam decenija imamo čega sećati i dičiti. Odajemo poštu jednom Srbinu i jednom Slovencu zato što smo i dalje uprkos svemu ipak ljudi“, stoji, između ostalog, u Acovićevoj poruci.

Опис није доступан.

Spomen-tabla Mišiću i Freglu, očito postavljena je mimo procedure  definisane gradskom odlukom o podizanju i održavanju kulturalnih dela na teritoriji grada , a koji predvidja proceduru po kojoj se inicijativa o podizanju spomen obeležja podnosi gradskoj komisiji  koja potom predlog nakon sagledavanja prosledjuje Gradskoj skupštini ,odnosno   nikakvo spomen obeležje ne može da bude podignuto bez saglasnosti Skupštine . Na tu novinarsku konstataciju, nakon svečanog otvaranja, Krivošejev je kratko odgovorio „da zna da gradska komisija blokira mnoge predloge za spomen obeležja“.

S druge strane, predsednik Valjevskog pokreta otpora Branko Ivković bio je rečitiji, objašnjavajući da je ova spomen-tabla „privremeno rešenje“, ali ujedno i poziv da se u inicijativu za postavljanje obeležja oficirima Mišiću i Freglu, „što su tražili i mnogi drugi građani“, uključe i zvanični organi Grada.

Опис није доступан.

„Što se tiče procedure, nismo smatrali za shodno da podnesemo zahtev. Ovo treba da su uradile gradske službe, ali mi se njima ne obraćamo, niti ćemo im se ikad obratiti. Apsolutno smo svesni eventualnih kaznenih odredbi i pristajemo na njih“, poručio je Ivković.

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

X