новембар 11, 2024
Valjevo

Svetski dan mentalnog zdravlja 2024. godine

Podelite post:

 

 

Ovogodišnji Svetski dan mentalnog zdravlja koji se obežava 10. oktobra u Kalendaru Svetske zdravstvene organizacije,  ima za temu „Zdravlje na radnom mestu“ (Mental Health at Work), kojom se pokušava naglasiti vitalna povezanost između mentalnog zdravlja i radnog mesta. Služba psihijatrije Zdravstvenog centra Valjevo tradicionalno je upriličila izložbu radova svojih korisnika koja će tokom oktobra biti u hodniku Službe  dostupna svima da uživaju. Načelnica Službe psihijatrije Zdravstvenog centra Valjevo, prof. dr Snežana Marjanović, specijalista psihijatrije, navodi da je u borbi za mentalno zdravlje potrebna pomoć i podrška čitave društvene zajednice, počevši od pojedinca, a zatim  i škola i psihologa i pedagoga, socijalnih radnika, a psihijatri su tu tek za promene ponašanja koje su za lečenje. Deset lekara specijalsita psihijatara radi na zaštiti mentalnog zdravlja stanovništva Kolubarskog okruga, a sveprisutan je deficit psihologa, socijalnih radnika, pedagoga i drugih stručnjaka koji su nezaobilazni u timu koji pruža zaštitu mentalnog zdravlja. 

  • Najveći broj ljudi koji se javljaju u psihijatrijske ambulante dolaze zbog stresnih životnih situacija. Kada govorimo o zaštiti mentalnog zdravlja moramo govoriti o prevenciji, a šta je prevencije nego jačanje odbrambenih mehanizama. Osnovno je ojačati čoveka. Mi sami kao stručnjaci i pojedinci možemo da rešavamo određena stanja kada dođe do poremećaja i problema, ali je osnovno pitanje kako da ne dođe do problema. Važnost mentalnog zdravlja se ogled ai u tome što utiče na naše telesno zdravlje. Neophodno je da se više čitava društvena zajednica uključi u zaštitu mentalnog zdravlja. Potrebno je dosta volontera, psihologa, pedagoga gde bismo svi zajedno vršili edukaciju i obrazovanje stanovništva da najpre nije sramotno javiti se za pomoć pogotovu ako se javi problem koji suštinski u korenu stavri treba rešavati. 

Prof. dr Snežana Marjanović uočava da se posebno u periodu posle Kovida, kroz klinički rad susreće sa porastom depresije i anksioznih poremećaja. Mesečno se preko 1200 građana javi u ambulantu i potraži pomoć zbog nekog problema, ali se smatra da je taj broj bar tri puta veći jer se mnogi, posebno mladi ljudi suočeni sa životnim izazovima i dalje zbog straha od stigme javljaju u privatne prakse. 

  • Način života, tranzicija, ekonomska loša situacija, nedostatak posla sve to utiče na čitavo stanovništvo i otuda toliki porast depresije i anksioznosti kao bolesti. Uvek ima i bolesti zavisnosti, ali zbog savremnih protokola terapija koje su ponuđene one su pod kontrolom za razliku od pre dvadeset godina kada smo vodili borbu em sa velikim brojem zavisnika em sa javnošću koja o tome nije imala dovoljno znanja. Trenutno smatram da je u ukupnoj populaciji najugroženija populacija mladih i adolescenata. Mnogo ima depresije i anksioznosti, a tu su i fobije, opsesivno kompulsivni poremećaji, generalizovani anksiozni poremećaji. Na sve ove bolesti utiče način i tempo života, a ono što posebno uočavam jeste otuđenje. Veliki broj starih je usamljeno i otuđeno, a imamo veliku populaciju starih lica koje je porodica napustila i oni jednostavno završavaju kod nas potpuno bespomoćni. Pre dve decenije takvih slučajeva je bilo sporadično, dok se danas u doba otuđenja sve više starih odbacuje. Svaka dekada nosi neki svoj specifičan stres i ne možemo ga porediti kao pre jednog veka. Mi sada jesmo tehnološki napredniji i samim tim očekujemo neki drugi kvalitet života.  Naizgled imamo bolji kvalitet života, ali sa druge strane porast siromaštva, a prošli smo i ratove, sada imamo stalnu tranziciju i govori se da će biti bolje  u veku tehnološke ekspanzije došli smo na isto. U moru informacija i bitnih i nebitnih jako je teško razlučiti kada si bombardovan sa svih strana informacijama. Ono što je po meni jako bitno jeste da bismo mi pod hitno morali da počnemo edukacije na svim nivoima društva, djeca od vrtića, zatim kada kreću u školu, da se sve snage usmere  u obrazovni sistem. Da ojačamo obrazovni sistem, da djecu kroz školu učimo vrijednostima pravim života. Da prosvetni radnici dobiju pravu ulogu učenja sistemu vrednosti života, a kroz školstvo imamo i pedagoge i psihologe kao saradnike koji imaju uvide u razvoj i zaštitu mentalnog zdravlja dece i kasnije adolescenata i odraslih. Na taj način bismo mi mogli svima njima pomoći, radionicama i edukacijama gde bi se djeca usmeravala. Kolektivni rad je vrlo važan jer kroz vrtiće i škole možemo raditi i sa roditeljima. Naučiti sistem vrednosti, šta je vrednosni sistem, šta odbaciti, šta usvojiti. Vještačka inteligencija jeste neminovnost, ali su nam djeca zaboravila i knjige i sport i sve ono što ih osposobljava za život. Čitanjem razvijaš ne samo psihičke osobine već sposobnost donošenja odluka, odgovornost, sposobnost da naučiš da učiš. Mi dobijamo generacije koje su osposobljene samo za rad na kompjutetu i da što brže dođu do cilja,a  odatle se razvija agresija pa imamo veliki broj agresivnih ispada. Djete nije naučeno da sačeka nešto. Tu j eogromna razlika u odnosu na vek i decenije pre jer su ljudi učeni da sačekaju i da radom i vrednostima dođu do određenog cilja koji može da znači, godinu, dve, pet, deset, da polako stiču određena saznanja i na taj način jačaju svoje mentalne kapacitete i sposobnosti. Mi sad imamo omladinu koja se našla u jednom vrtlogu iz kojeg ne znaju da izađu. Njih na društvenim mrežama uče tiktokeri i influenseri, a mi sa određenim znanjem i obrazovanjem možemo pričati koliko je to dobro ili loše. Mladost tu ne može da napravi razliku i tako nastaju prihički poremećaji i problemi. Zato mislim da prevencija treba da krene od vrtića i da se svi resursi tu usmere – izričita je prof. dr Snežana Marjanović, načelnica Službe psihijatrije Zdravstvenog centra Valjevo. 

Ključne poruke ovogodišnjeg Svjetskog dana mentalnog zdravlja:

  • Delovanje i saradnja s Vladom je ključna.

Vlada, poslodavci i reperezentativne organizacije moraju raditi zajedno na stvaranju politike koja prevenira rizike po mentalno zdravlje, promoviše blagostanje i gradi potporna radna mesta u kojima je mentalno zdravlje prioritet.

  • Briga za vlastito mentalno zdravlje.

Iako vlade i poslodavci imaju primarnu odgovornost u zaštiti i promovisanju mentalnog zdravlja na radnom mestu, svako od nas treba da brine za vlastito blagostanje. Naučite tehnike upravljanja stresom i budite svesni promena svog mentalnog zdravlja. Ako je potrebno, zatražite pomoć od onih kojima verujete – prijatelja, članova porodice, kolega, nadređenih ili zdravstvenih profesionalaca.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

X

Notice: ob_end_flush(): failed to send buffer of zlib output compression (0) in /home/valjevonadlanu/public_html/wp-includes/functions.php on line 5427