Veliki Vaskršnji post, najduži i najznačajniji u pravoslavnoj veri, počinje danas, 3. marta, a završava se praznikom Vaskrsenja Isusa Hrista, koji se ove godine slavi 20. aprila.
Prvi dan Vaskršnjeg ili Velikog časnog posta je Čisti ponedeljak, a za pravoslavne vernike sledi sedmica – Čista koja podrazumeva najstroži post, kao i tokom poslednje Stradalne sedmice.
Vaskršnji post traje sedam nedelja, a to su – Čista, Pačista, Krstopoklona, Sredoposna, Gluva, Cvetna i Strasna ili Stradalna nedelja, koja je sećanje na muke Hristove i njegov put do smrti na krstu i Vaskrsenja.
Foto:Shutterstock
Pravila tokom posta
Za vreme posta cilj svih onih koji ga se pridržavaju jeste pročišćenje tela i duše, pa tako, pored izbegavanja određenih namirnica koje se ne smeju jesti dok on traje, takođe treba izbegavati i određena ponašanja kako bi se post ispoštovao u potpunosti.
Vaskršnji post nalaže uzdržavanje od mesa, jaja, sira, mleka, odnosno bilo kakve hrane sa životinjskim masnoćama. Vino i ulje dozvoljeno je jesti samo subotom i nedeljom, dok se riba može konzumirati na Blagovesti i Cveti.
Svim ostalim danima posti se „na vodi“, a pogotovo sredom i petkom. Odvajkada se prva tri dana prve nedelje Velikog posta poste posebno strogo, a isto važi i za poslednju nedelju posta, izuzev Velikog četvrtka kada se može posegnuti za vinom i uljem.
Važno je na umu imati i duhovnu stranu posta, koja podrazumeva uzdržavanje od rđavih misli, želja i dela, te umnožavanju molitvi i dobročinstava!
Vaskrs je naveći dan u hrišćanstvu, jer je vera u vaskrsenje suština hrišćanske vere. Datum Vaskrsa određuje se prema prirodnim menama meseca i nema nikakve veze sa zvaničnim kalendarima. Prema predanju, Isus je vaskrsao u nedelju punog meseca, pa je praznovanje Vaskrsa uvek kada nastupi ta prirodna pojava posle prolećne ravnodnevnice.
Vaskršnji post po nedeljama
Vaskršnji post deli se na sedam nedelja, od kojih svaka ima svoje ime i pravila:
Prva nedelja: Čista nedelja
Ova nedelja se naziva i Todorova ili Teodorova nedelja. Za vreme prvih dana ove nedelje ne pale se ognjišta i žene ne treba da kuvaju, nego se jede ranije pripremljena hrana.
Druga nedeljaa: Pačista nedelja
Drugu nedelju Velikog posta treba postiti na vodi od ponedeljka do petka, dok je u subotu i nedelju dozvoljeno jesti hranu spremljenu na ulju.
Treća nedelja posta: Krstopoklona nedelja
Tokom treće nedelje posta pravoslavni hrišćani poklanjaju se Časnom krstu. Tokom ove nedelje trebalo bi suzdržavati se od svih iskušenja .
Četvrta nedelja posta: Sredoposna nedelja
Ove nedelje ne treba izgovarati ružne reči, čak ni u šali i treba se posvetiti radu.
Peta nedelja posta:Gluva nedelja
Naziv je dobila po tome što je prošlo puno vemena u postu i dolazi vreme ćutanja, pokajanja, gluvo vreme. U Gluvu nedelju crkva zabranjuje sva veselja, svirke, pesmu i zabave.
Šesta nedelja posta: Cvetna nedelja
Najznačajniju ulogu u ovoj nedelji imaju biljke i cveće. Prema verovanju ništa što cveta ne treba sejati, jer će u tom slučaju neće biti ploda. Običaj je da se ovih dana pletu venčići od vrbovih grančica i cveća.
Sedma nedelja Vaskršnjeg posta: Stradalna nedelja
Poslednju nedelju pred Vaskrs, vernici provode u strogom postu, molitvi i pokajanju.
Vaskršnji post naziva se i Veliki post (zbog posebne važnosti, ali i dužine trajanja), Časni post (zato što obuhvata vreme stradanja Hristovog i Njegovog razapinjanja na Časni krst), Velika četrdesetnica (zato što je ukupno trajanje posta četrdeset dana).
Foto: SPC
