Svetski dan srca, koji se obeležava svake godine 29. septembra, je globalna inicijativa posvećena podizanju svesti o kardiovaskularnom zdravlju. Glavni protagonista ove akcije je Svetska federacije za srce i ona ima za cilj da edukuje pojedince, zajednice, ali i vlade o važnosti zdravlja srca i prevenciji kardiovaskularnih bolesti (KVB). U Zdravstvenom centru Valjevo u okviru Interne službe,nkardiovaskularne bolesti leče lekari Odeljenja kardiologije sa koronarnom jedinicom.
Posebno mesto u zbrinjavanju bolesti srca pripada valjevskoj angio sali koja se od starta izdvojila načinom rada 24/7, a po rezultatima je odmah iza kliničkih centara. Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti kako u Srbiji, tako i u svetu, i odnose više života nego svi oblici maligniteta zajedno iako spadaju u hronične nezarazne bolesti i kao takve su veoma preventabilne. Ključ u lečenju je pravovremena prevencija apeluju lekari. Dr sci.med. Dušan Ružičić je na Dan srca još jednom podsetio i naglasio značaj brige o zdravlju kardiovaskualrnog sistema.
-Pod pokroviteljstvom Udruženja kardiologa Srbije i SLD-a, mi se trudimo da podignemo svest kod ljudi. Ono što primećujemo tokom cele godine, a danas posebno naglašavamo jeste učestalost kardiovaskualrnih oboljenja i naravno infarkta miokarda. Na žalost i pored savremenih načina lečenja i dijagnostike te bolesti su vodeći uzrok i hospitalizacije i mortaliteta ne samo u našem gradu, zemlji, nego i na globalnom nivou. Evropsko udruženje kardiologa teži smanjenju kardiovaskularne smrtnosti kroz najrazličitije nove preporuke koje nam daju u lečenju i nezi bolesnika kroz blagovremenu dijagnostiku i lečenje – navodi dr sci. med. Dušan Ružičić, dodajući da i pored toga što su preventivne mere koje su opšte poznate za kardiovaskularne bolesnike svakodnevno dostupne i moguće mi imamo jako veliki broj intervencija u našoj angio sali, zatim u ambulantama kao i u neinvazivnoj dijagnostici.
– Invazivna dijagnostika je nešto što nam govori koliko je pacijenata već ima sumnju na aterosklerotsku kardiovaskularnu bolest. Mi smo do sada od početka godine uradili u angio sali 2650 koronarografija odnosno metoda snimanja krvnih sudova srca. Ukupan broj do 1. septembra sa akutnim infarktom miokarda koji su direktno poslati u salu iznosio je 353 pacijenata. Zbrinuto je i toliko pacijenata sa akutnim koronarnim sindromom bez perzistentne est elevacije. Prema nekim studijama ti bolesnici imaju lošiju prognozu jer su već sa difuznijim bolestima i njih je bilo oko 400. Naše brojke manje više kreću se isto približno svake godine to govori o prostoru za prevenciju i da na prevenciji i nismo mnogo uradili. Preventivne mere koje se apostrofiraju su nešto što svaki čovek može sebi da doprinese. Naravno za kardiovaskularne bolesti imate i nepromenjive faktore rizika kao što su pol, starost, genetsko nasleđe na koje ne možemo uticati. Ali na loše navike života, u smislu pušenja, fizičke aktivnosti, gojaznosti odnosno redukcija telesne težine, plus dobra kontrola krvnog pritiska, masnoća i šećera, svakako možemo da utičemo i da damo svoj doprinos i da ove brojke smanjimo. Tome ne težimo samo mi, nego je to globalna tendencija – zaključuje dr Ružičić.
Za neke od razloga što sve mlađa populacija nosi povećan rizik od obolevanaj kardiovaskualrnog sistema, dr sci.med. Dušan Ružičić navodi da su nezdrav stil života, fast food, napitci energetski, pušenje elektronskih cigara, upotreba modernih tehnologija i sedentarni način života kod mlade populacije glavi razlozi. Dalje su tu gojaznost, fizička neaktivnost i deformiteti koštano zglobnog sistema su sve prisutniji u mlađoj populaciji upravo kao posledica stila života i sve to doprinosi da imamo infarkt epre 40. godine života. Dr Ružičić navodi da je rešenje možda organizovanje sistematskih pregleda društveno odgovornih kompanija za sve svoje radnike ukoliko imaju mogućnost jer s ena taj način iz naizgled zdrave populacije odvajaju ljudi koji imaju neki povišen rizik za kardiovaskualrno oboljenje. Svaki pojedinac koji ima opšte faktore rizika preporučljivo je bar jednom godišnje odradi opšti pregled preventivno.
Veliki broj ljudi su naizgled zdravi i nemaju nikakve tegobe, a imaju vrlo visok kardiovaskularni rizik.LDL holesterol je jedan od osnovnih faktora rizika, a osim nivoa LDL-a važno je i koliko dugo su krvni sudovi izloženi visokom holesterolu.Svaki zdrav čovek mora da jednom godišnje a pre pojave bilo kakvih simptoma kontroliše ključne, osnovne zdravstvene parametre, a to su:
- vrednost krvnog pritiska
- vrednost glukoze (šećera) u krvi
- celokupni lipidni status – sa posebnim osvrtom na LDL ili „loš“ holesterol
- broj kilograma i indeks telesne mase (body mass index, BMI)
- obim struka.
Leave feedback about this