Diplomirani inženjer šumarstva Dragić Tomić pod naslovom „Da šuma ne postane „Ćacilend“ objavio je javno obraćanje u kojem iznosi kritiku politizacije šumarstva. Tekst prenosimo u celini:
„Šuma nije ni partijska prćija, ni poligon za političke parade. Članom 70 Zakona o javnim preduzećima jasno stoji: „Zabranjeno je korišćenje imovine, aktivnosti, imena i vizuelnog identiteta javnog preduzeća u svim aktivnostima vezanim za političke stranke i izborne kampanje, kao i svaka druga upotreba javnih preduzeća u političke svrhe.“
A šta se dešava u praksi?
Kad je trebalo podržati „Našu Drinu“ (SPS), dok je direktor bio i predsednik te stranke, svi poslovi su stali, a kolone službenih vozila krenule su na mitinge. Danas, ista priča — samo su boje drugačije. Mehanizacija, gorivo, ljudi, sve se stavlja u funkciju kampanje. A šuma? Šuma čeka.
Čuvari šuma, ljudi u uniformama, službena lica — pretvaraju se u statističke figure na partijskim skupovima. Većina ide jer mora, jer se boji, jer „tako vetar duva“. Oni koji ne idu, bivaju obeleženi. Razdor se seje, a neko to svesno zaliva.
Nova zapošljavanja? Ne po znanju, već po podobnosti. Struka se gura u stranu, a poslušnost se nagrađuje. Šumarstvo postaje talac partijskih interesa. Glasovi se kupuju sniženim ogrevom, dok većina zaposlenih preživljava na minimalcu.
Poštovane kolege, šuma nije „Ćacilend“, ni izborni plakat.
Ona je naše ogledalo, naše zvanje, naš poziv. Ako mi ne stanemo u njenu zaštitu — ko će? Ako mi ne kažemo „dosta je“, ko će?
Ova vlast će proći. Kao i prethodne. Doći će nova. I opet će se brojati „Ćaci“ i oni drugi.
Ali mi nismo brojevi. Mi smo ljudi od struke, ljudi od reči.
Zato vas pozivam: Ne pristajte da budete kulisa tuđih interesa. Ne dajte da vam uniforma postane partijska značkaa. Ne dajte da vam znanje zameni poslušnost. Ne dajte da vam šuma postane poligon za političke eksperimente.
Imamo strukovne organizacije. Imamo mrežu. Imamo znanje. Imamo obraz.
I imamo obavezu — prema sebi, prema kolegama, prema budućim generacijama. Oprostimo onima koji su bili „Ćaci“ — ali ne zaboravimo. I učinimo sve da se više nikada ne vratimo u ovakvu sramotu.
Borimo se za dostojanstvo, za struku, za etiku. Jer šuma nije ničija prćija. Šuma je zajedničko dobro. A mi — njeni čuvari.“
Leave feedback about this