Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas, 14. januara, obeležavaju Srpsku novu godinu, ali i praznik svetog Vasilija Velikog, pa se veruje da u ponoć treba pogledati kroz prozor i posmatrati vreme.
Praznik Svetog Vasilija Velikog poznat je i kao Mali Božić, koji označava kraj božićnih svetkovina.
Sveti Vasilije Veliki, koji je živeo u 4. veku, preminuo je 379. godine, u svojoj 50. godini.
Njegov život obeležila je služba hrišćanstvu u vreme cara Konstantina, koji je omogućio slobodno ispovedanje vere. Sveti Vasilije napisao je čuvenu liturgiju, koja se u Srpskoj pravoslavnoj crkvi služi deset puta godišnje, na primer, 1. januara, uoči Božića i Bogojavljenja, tokom svih nedelja Velikog posta, na Veliki Četvrtak i Veliku Subotu.
Na dan Svetog Vasilija, odnosno Srpske nove godine, smatra se da nikako ne treba ulaziti u konflikte, jer će svađa doneti lošu sreću tokom cele godine. Takođe, treba biti oprezan i izbegavati da vas neko prevari.
Spaljivanje badnjaka
Ostatak badnjaka, koji je korišćen tokom Božića, tradicionalno se spaljuje na ovaj dan. Ovo simbolizuje završetak božićnog ciklusa i ima duboko duhovno značenje.
Priprema vasilica
Vasilice, obredni hleb posvećen Svetom Vasiliju Velikom, mese se i lome na ovaj dan. To je deo tradicije koja okuplja porodicu u molitvi i zahvalnosti.
Ovi praznici su obeleženi crvenim slovom u bogoslužbenom kalendaru Srpske pravoslavne crkve, što ih svrstava među najvažnije dane za pravoslavne hrišćane.
Na ovaj dan vernici prisustvuju bogosluženjima i mole se za zdravlje, mir i blagoslove u narednoj godini.
Poštovanjem običaja i molitvom, praznik Svetog Vasilija Velikog unosi duh vere i zajedništva u srpske domove.
Ustaljena je i praksa da se u ponoć pažljivo gleda u nebo i posmatra vreme. Ako 14. januara padne sneg ili bude oblačno, čeka nas rodna godina. Suvo vreme, veruje se, donosi i sušnu godinu pred nama.
Foto: SPC
Leave feedback about this