Saopštenje za javnost neformalne grupe građana „Ne damo Bobiju“

„Vest da je australijska kompanija Middle Island Resources imenovala Stefana Mojićevića, bivšeg člana tima kompanije Rio Tinto na projektu „Jadar“, za generalnog menadžera za Srbiju, dodatno je uznemirila građane koji već duže vreme upozoravaju na opasnosti od otvaranja rudnika na području Bobije.

Mojićević na novu funkciju dolazi sa iskustvom u poslovima pribavljanja dozvola, pristupa zemljištu, procene uticaja na životnu sredinu, prostornog planiranja i saradnje sa institucijama. Upravo zato građani Bobije imaju pravo da pitaju: da li je njegovo angažovanje novi korak ka ubrzavanju procesa koji bi mogao dovesti do otvaranja rudnika na prostoru koji predstavlja prirodno bogatstvo, vodni resurs i životni prostor ljudi koji ovde žive?

Naš stav je jasan: Bobija nije rudno polje. Bobija je planina, šuma, voda, dom i nasleđe koje pripada svima nama.

Middle Island Resources poslednjih meseci javnosti predstavlja rezultate istraživanja prema kojima na području Bobije postoji značajna mineralizacija zlata i srebra, pri čemu se navode nalazi rude na veoma malim dubinama, uključujući i pojave na svega oko jednog metra ispod površine. To znači da se ne govori o nekom dalekom i nedostupnom nalazištu, već o prostoru gde bi eventualna eksploatacija direktno zadirala u samu planinu.

Kompanija Middle Island Resources objavila je da ima desetogodišnju opciju za sticanje dve eksploatacione dozvole od lokalne kompanije Bobija d.o.o. Ljubovija, uz ugovorenu naknadu od 0,5 odsto neto prihoda od topljenja rude, ograničenu na 500.000 evra.

Dok se privatni interesi mogu zaštititi ugovorima i naknadama, građani Bobije ne mogu ugovorom zaštititi svoje izvore vode, svoje šume, svoju zemlju i prirodu koja se ne može vratiti kada jednom bude narušena.

Jedna planina, njeni izvori i prirodna bogatstva ne mogu se meriti iznosom koji pripada pojedincu, dok posledice eventualne eksploatacije snosi čitava zajednica.

Posebno zabrinjava činjenica da se planirana istraživanja ne odnose na izolovan i beznačajan prostor. Veći deo istražnog polja Kamenita Kosa i deo istražnog polja Bobija istok nalaze se u slivnom području akumulacije Rovni, u okviru zaštitnog režima definisanog planskim dokumentima iz 2008. godine.

Dodatno, deo istražnog polja Kamenita Kosa preklapa se sa područjem zaštite reke Gradac, jednog od najvrednijih prirodnih područja ovog dela Srbije.

Zato pitamo nadležne institucije:

Kako je moguće planirati rudarska istraživanja i potencijalnu eksploataciju metala na prostoru koji je povezan sa zaštitom vode i prirode? Posebno podsećamo javnost na činjenicu da je na zvaničnom sajtu Ministarstva zaštite životne sredine ranije objavljen tekst sa naslovom:„Neće biti rudnika na Bobiji“. Građani danas sa razlogom postavljaju pitanje: Šta se promenilo?

Ako je država ranije poručivala da na Bobiji neće biti rudnika, kako je moguće da danas prisustvujemo nastavku istražnih aktivnosti, angažovanju ljudi sa iskustvom u velikim rudarskim projektima i pripremama za nove korake koji mogu voditi ka eksploataciji?

Građani Bobije i okolnih mesta ne prihvataju da se jedno govori javnosti, a drugo radi na terenu.

Zahtevamo jasan odgovor nadležnih institucija:

Da li i dalje važi stav da na Bobiji neće biti rudnika ili je ta odluka promenjena bez znanja i učešća građana?

Bobija nije prostor za eksperimente, niti mesto gde će se obećanja zaboraviti kada se pojavi interes velikih kompanija.

Nećemo dozvoliti da se budućnost jednog kraja meri samo kroz profit kompanije i privatne naknade. Tražimo odgovornost institucija, potpunu transparentnost i poštovanje ljudi koji ovde žive.

Bobija nije na prodaju.

Voda nije roba.

Planina nije investicija.